Letnja Oluja
Неке глупости:

-Баки?
-Молим?
-Ништа, само да ти чујем глас.
-Марија немој да ме напаљујеш!

-Пожури, не питај! Сад се то не пита, него се пожури.

-Ана ће то да сврши за 2 минута, Маја за 5, а ја ћу после цео час да свршавам!

-Ти ниси нормалан!
-Он и није нормалан, он је вертикалан.

-Марија, пази да не добијеш гојазност.

-Водили смо конференцију, нас двоје.
-Кад, шта? Не разумем.
-Ма причали смо. :Р
-И кажеш да сте водили конференцију?
-Да.
-?
-Кад би мало читала књиге, знала би!

-Кииилииинг миии соооофтлиии вит хиииз соооооон.

-Да ли неко сматра да можемо имати корист од вируса?
-Па видите овако професорка, вируси знају да буду и добри. Знате, ови Кинези се много множе. И ту је нпр сида. И сад сида помаже да се успостави равнотежа у свету, неке поубија и тако.
-?!

-Пила сам коктел Лог Ајленд.
-Мислиш Лонг Ајленд?
-Лог, глупачо! Лонг не значи ништа!

-Разредна, ушинула сам се.
-И како се осећа ушинута девојка?
-Боли ме врат...
-Онда можеш да идеш.

-Урадићу, само да није експрицитно и перверзно.

-Јер идемо после?

-(''О О'')
-Шта ово треба да представља?
-Много си глупа. Па сисе.

-Много сам гладан.
-Па иди једи нешто.
-Слушај ти бре. Ја сам на селу, могу да пасем траву.

-Имаш добре ноге.
-Ма кратке су ноге.
-Е слушај, све су ноге добре кад се рашире.

-Ја имам много чудан укус. Девојка треба да буде лепа у фаци, да буде мршава и да има дугу косу.

-Ма какви бре комарци, какве бре буве, какве бре вашке, стееееницееее су најгоре!!!

-Дуга или кратка коса?
-Мало дужа од кратке.

-Ал смара ова Паланка у пичку материну!
-Ја све читам палачинка!

-Значи, нисте учили? Значи, не може то тако! Значи, даћу вам ја ненајављени контролни!

-Ако узнемо да је икс једнако 3...

-Много си спора.
-Нисам увек спора, професоре... :) Мада ми треба искуства.
-А значи иначе си брза? Вежбај само да буде још брже.

-И оне тако живе на високим, висинама, знате...

-Је л' има то неки разлог?

-Да укаже на значај, значи хормона.

-Видите, имате овде у одељењу и они што кваре друге. Ево на пример Марија, она се свађала са професором Салетом, и била уписана у напомени, и онда су и други пошандрцали. Шта је ово? Пијаца?

-Професорка, замало да пребијем Теодору.
-Ију, Марија па што?
-Хистерисала је јер је био неред у соби. Само се на мене драла, а нас је шест.
-Ију децо, па како то. Да ти видиш какав је неред на Фарми...
-? На Фарми? Каквој Фарми?
-Па на Пинку ово. Како бре Марија не гледаш Фарму? Срамота.
-о.О

-Шта значи реч пропанисати (профанисати)?
-То ти је кад се узме онај пропан из хемије и испропанише.
Letnja Oluja
Ово је један небитан пост. Пишем га чисто да бих одморила мозак од буђаве хемије.
 Данас се у школи установило да постоје већи хулигани у одељењу од мене. Две гуске су се свађале, једна другој рекла да је проститутка, друга одговорила како ће и прву да научи занату, па је прва у сред часа физике скочила да бије другу. Ова побегла код директора, она позвана на разговор, вратила се с осмехом, рекли су јој да поздрави мајку. -Не зове се ово место за џабе Паланка. -.-

Хемичарка је рекла да ће нам дати ненајављен
контролни и да није требало да нас хвали на тромесечју. Већ је свима смањила оцену, тако да тренутно имам двојку. Глупа, одвратна хемија. Нисмо ми, мученици, криви што нам је прве две године математичког смера предавао матор и излапео педофил, који је радије на час доносио комичне текстове и слике своје породице. На његов час нисам ни ишла. Еее, то су била безбрижна времена.

Професор физичког ме је пустио са 7. часа да бих отишла на фото-секцију. Тамо ме је неки тип удавио причом како се он разуме у фотографију, и како му се свиђа мој начин размишљања. Из ината сам одговорила да не размишљам, само шкљоцам. Педофил неки. :Ѕ Хтео и да му куцам неки текст за новине јер је начуо да брзо куцам. Еееј, замисли ти ту глупост. Био је брзо откачен, наравно. Је л' имам ја времена за тамо неке тридесетогодишње замлате? Немам. Молим лепо.

И ето, откако сам стигла кући буљим у ову књигу из хемије. Није тешко, већ досадно. Знаш како је кад нешто не волиш, брате! Не иде, па не иде.
Ето, сад ми је лакше. Хемији се данас вратити нећу. Можда други дан ако будем лепо расположена.
Махање!
Letnja Oluja
Ништа ми није јасно. Донекле сам згранута. Није ми уопште пало на памет да је тако нешто могуће.Шта се десило? Ништа се конкретно није десило. Само мени неке ствари нису логичне. А шта се то по мени десило?
Ученик који важи за најбољег ђака у одељењу се понудио да нам извуче питања и одговоре - домаћи из биологије. Дечко је то уредно и урадио. Ту нема проблема.
Узела сам један примерак, ставила у торбу и потпуно заборавила на то. Требало је да научимо то па да се међусобно испитујемо (ово је наша драга разредна смислила). Почнем ја да читам. Прво питање је читко написано. Знам да је деснорук, за разлику од мене. Рукопис није леп, али читак. Читам ја даље, дођем до недоумице да ли је написано писаним ћириличним словима ''ли'' или ''ш''. Упоређујем са осталим словима. И даље нисам сигурна. С обзиром да биологију нити волим нити знам, не могу да претпоставим  о чему се ради. Тада обратим пажњу на сам рукопис. Свако слово је написано као кад се уче слова у првом разреду, са кукицама.



Ова слова су чак и донекле стилизована. Обратите пажњу на мала слова, и ове кукице као што је код ''а''. Сви смо тако писали у првом разреду, тако су нас учитељице и училе.  

Међутим, сви ми формирамо свој рукопис временом. Сећам се да су моја слова у 4. разреду основне школе почела да се заобљавају. Већ до 6. ми је рукопис био формиран, од тад сам ретко које слово мењала. А мењала сам да би била што лепша. Рукописи су различити, разумем то. Има доста лоших, нечитких, такозваних шкрабописа. Сваки је јединствен. Али управо сам наишла на ученика 3. разреда гимназије чији је рукопис као да је тек научио слова. Како то да нема креативности? Нема свог стила? Колико то говори о њему самом? По мени, то указује да је он прави пример штребера. Тешко то прихватам. Веома сам га поштовала. Прво сам помислила да можда дечко ретко употребљава ћирилицу, али кад сам га то упитала одговорио је да пише искључиво ћирилицом осим на часовима страних језика. И како може да се деси овако нешто? Како је успео уопште да толико година пише са свим могућим непотребним кукицама? Да ли он сматра да је тако лепше? Хоће ли цео свој живот провести монотоно, слепо пратећи свако правило? Где је ту став? Да ли то стварно говори о његовом карактеру или ја само губим време анализирајући небитне ствари? Сетим се његових писмених задатака из српског језика. Добије петицу, али задаци се своде на ситуације које су му се обично десиле. Описи су реални. Нема маште. Нема много емоција. Практичност доминира.
Добро, има нас разних. Наравно да не могу да очекујем да су сви као ја. 

Шта ви мислите? Јесте ли виђали људе са таквим рукописом? Колико значаја придајете томе? 
Labels: 24 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Алкохол (арап. al-kukhūl الكحول - „дух“, „хемикалија“) је у хемији било које органско једињење у којем је хидроксилна група (-OH) везана за атом угљеника који је део алкил групе или супституисане алкил групе. Општа формула за просте нецикличне алкохоле је R-OH, (CnH2n+1OH). -каже Википедија.

Не интересује ме то, већ алкохолна пића. Компликована тема. Јуче је била слава Ђурђиц. Многи су дошли мамурни у школу. Хвалили се тиме са осмехом на лицу: ''Јао не причај ми ништа, урокао сам се синоћ не знам за себе. Тек синоћ нисам знао 'де бијем.'' Поента је да се чује да су пили. Уживају ли они у самом укусу, да ли је у питању промењено стање свести под дејством алкохола, или желе да се докажу у друштву? Да ли сте чули неког да каже: ''Синоћ ми се пио алкохол зграбио сам флашу, напио се кући и отишао да спавам.'' ? Не? Ни ја. Права верзија је: ''Синоћ ми се пио алкохол, зграбио сам флашу у оној кафани и лумповао, једва сам дошао кући.'' Што је још жалосније тако нешто ћете најчешће чути од средњошколаца, студената, не дај Боже основаца. 
Није ни проблем у пићу, већ у неумерености. Не можете чак ни приметити стид кад се помене та тема. Пијем и ја алкохол, не поричем то. Можете и мене видети викендом са чашом вина у руци. Није тачно да се никад нисам напила. Али никад нисам ни претерала. Шта ће ми то у животу?
Пиво ме брзо напије. Невероватно. Зато га и избегавам. Ироније ли, управо сам довршила чашу црног пива. Ретко пијем пиво, али сад ми је дошло.
Зашто пишем овај текст баш сада? Да се приметити да у суштини нисам боља од остале деце.
Увек скрећем пажњу људима на грешке на основу свог искуства? 
Радите ли и ви то?
Е, не могу да тупим много сад,


живели! 
Labels: 13 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Знате онај осећај када вас позове или се појави неко на кога сте претходно помислили? Када се деси нешто што сте предосећали па са правом можете да кажете: ''Знао сам!'' ? Сматрате ли то случајностима? То називају законом привлачности. Да ли верујете у њега? Да појасним ако неко није упућен: Ствар је у позитивном размишљању. Ако прижељкујете ствари и размишљате на прави начин о њима добићете их, тј оне ће некако наћи пут до вас.

Ако прихватимо тај закон и редовно га користимо у свакодневном животу, требало би да ускоро живимо веома добро и хармонично. Глава зачкољица је како изоловати негативне мисли? До реализације долази ако се сконцентришемо на нешто. Треба увек размишљати о ономе што желимо, а не о ономе што не желимо. У мом случају се то много пута показало као тачно: ''Неће мене да пита, неће ме да пита... О не, гледа у мене. Ал сам баксуз.'' А кад би усмерили своје мисли у истом правцу али на други начин, дошло би до жељеног исхода: ''Нек пита неког другог, нек пита неког другог... То! Извукла сам се овај пут!'' По овом закону, не постоје мале и велике ствари (нпр. оцена у  школи у поређењу са куповином куће). Само наше схватање малих и великих препрека. Кажу да је једина препрека у нашем уму и одбијању прилика. Ако у старту мислимо да нешто нешто неће успети, и неће. Ми смо га својим ставом од почетка осудили на пропаст.
Успешни људи су амбициозни људи. Они несвесно примењују овај закон. Ризикују и добијају. Верују у прилике, у себе.
Зашто све ово причам? Зато што користим тај закон у неким приликама. И делује кад стварно верујем.

  • Често побеђујем у картама (ту пре свега мислим на реми) откако сам чула за ово. Зар ми се једном десило да замислим нпр краља херц и да га извучем? Мислите да је случајност иако се тако нешто дешавало неколико пута за редом? 
  • Једно време сам ишла мотором са другарицом у школу. Нервирала се свако јутро јер је погодно место за паркирање увек било заузето. Пре поласка бих га увек замислила празним како чека само на нас. Нисмо више имале проблема са паркирањем. 
  • Кад год треба да идем на места где су дуги редови за чекање (код лекара, у пошту), замислим да нема гужве. И малтене никад и нема. ;) 
  • И најважнији део, главни разлог писања овог текста: Вађење личне карте и пасоша је у Србији баук. Много цимања, и много чекања. Већина особа које познајем је имало лоша искуства са тим. Али не и ја! Решила сам да нећу да чекам. Не питајте ме како и шта. Само сам решила да ће све да се среди лепо и да нећу много живаца да погубим тамо! Дакле, пријављивање. Стижемо у 20 до 7, док су неки људи су чекали и од 5 ујутру. Ту је мајка, развезла причу пред људима како нам је хитно, како морамо да путујемо ускоро. Нико се није бунио кад смо прве ушле. Заказан је термин истог дана у 8! Прође 15 дана, време да се подигне пасош. И ту се термин заказује. Зове ме мајка да ми каже како нема никог и да можемо да подигнемо одмах! Која је то милина! Стигла сам на време у школу, нисам морала да устајем у пола ноћи да чекам по овој зими! А најлепше је што ништа није било преко везе. Само пука срећа!  ;)
Дакле, за мале ствари је само потребан позитиван став! Вероватно и за велике, али још нисам успела такве да остварим! Тражите прилике али их и прихватајте! Оне се нуде непрестано, али их не примећујете увек! Све има свој разлог. 
Mахање
Објављено у 3. броју Омладинског листа
Labels: 11 Comments |
Reaktionen: