Letnja Oluja
Знате онај осећај када вас позове или се појави неко на кога сте претходно помислили? Када се деси нешто што сте предосећали па са правом можете да кажете: ''Знао сам!'' ? Сматрате ли то случајностима? То називају законом привлачности. Да ли верујете у њега? Да појасним ако неко није упућен: Ствар је у позитивном размишљању. Ако прижељкујете ствари и размишљате на прави начин о њима добићете их, тј оне ће некако наћи пут до вас.

Ако прихватимо тај закон и редовно га користимо у свакодневном животу, требало би да ускоро живимо веома добро и хармонично. Глава зачкољица је како изоловати негативне мисли? До реализације долази ако се сконцентришемо на нешто. Треба увек размишљати о ономе што желимо, а не о ономе што не желимо. У мом случају се то много пута показало као тачно: ''Неће мене да пита, неће ме да пита... О не, гледа у мене. Ал сам баксуз.'' А кад би усмерили своје мисли у истом правцу али на други начин, дошло би до жељеног исхода: ''Нек пита неког другог, нек пита неког другог... То! Извукла сам се овај пут!'' По овом закону, не постоје мале и велике ствари (нпр. оцена у  школи у поређењу са куповином куће). Само наше схватање малих и великих препрека. Кажу да је једина препрека у нашем уму и одбијању прилика. Ако у старту мислимо да нешто нешто неће успети, и неће. Ми смо га својим ставом од почетка осудили на пропаст.
Успешни људи су амбициозни људи. Они несвесно примењују овај закон. Ризикују и добијају. Верују у прилике, у себе.
Зашто све ово причам? Зато што користим тај закон у неким приликама. И делује кад стварно верујем.

  • Често побеђујем у картама (ту пре свега мислим на реми) откако сам чула за ово. Зар ми се једном десило да замислим нпр краља херц и да га извучем? Мислите да је случајност иако се тако нешто дешавало неколико пута за редом? 
  • Једно време сам ишла мотором са другарицом у школу. Нервирала се свако јутро јер је погодно место за паркирање увек било заузето. Пре поласка бих га увек замислила празним како чека само на нас. Нисмо више имале проблема са паркирањем. 
  • Кад год треба да идем на места где су дуги редови за чекање (код лекара, у пошту), замислим да нема гужве. И малтене никад и нема. ;) 
  • И најважнији део, главни разлог писања овог текста: Вађење личне карте и пасоша је у Србији баук. Много цимања, и много чекања. Већина особа које познајем је имало лоша искуства са тим. Али не и ја! Решила сам да нећу да чекам. Не питајте ме како и шта. Само сам решила да ће све да се среди лепо и да нећу много живаца да погубим тамо! Дакле, пријављивање. Стижемо у 20 до 7, док су неки људи су чекали и од 5 ујутру. Ту је мајка, развезла причу пред људима како нам је хитно, како морамо да путујемо ускоро. Нико се није бунио кад смо прве ушле. Заказан је термин истог дана у 8! Прође 15 дана, време да се подигне пасош. И ту се термин заказује. Зове ме мајка да ми каже како нема никог и да можемо да подигнемо одмах! Која је то милина! Стигла сам на време у школу, нисам морала да устајем у пола ноћи да чекам по овој зими! А најлепше је што ништа није било преко везе. Само пука срећа!  ;)
Дакле, за мале ствари је само потребан позитиван став! Вероватно и за велике, али још нисам успела такве да остварим! Тражите прилике али их и прихватајте! Оне се нуде непрестано, али их не примећујете увек! Све има свој разлог. 
Mахање
Објављено у 3. броју Омладинског листа
Labels:
Reaktionen: 
11 Responses
  1. Нинџа Says:

    ... си гледала филм "Тајна"? :D


  2. Прво сам читала књигу ;)


  3. Нинџа Says:

    Лепо је видети да неко у реалности примењује те методе. :)
    У почетку сам мислио да нећу моћи, али ипак... промене су видљиве.



  4. Иако покушавам да у што већој мери избегавам теорије о подвесном, алтернативну медицину и ТрећеОко-теме, морам признати да има истине у овом што пишеш. Баналан пример- када погледамо у некога (ко, успут речено, гледа у неком сасвим другом правцу), обавезно се окреће ка нама као да је знао/знала да га гледамо. Необјашњиво и често!

    Лепо си написала- лепа збирка искустава!


  5. Нинџа Says:

    Суштина овог поста, претпостављам, као и те књиге јесте да постанемо свесни своје подсвести и усмеримо емоције у правом правцу, не дозвољавајући негативним мислима да утичу на свакодневицу. Човек је онакав каква му је подсвест. Искрено, знам људе који су се драстично променили на боље након читања овакве литературе и једноставно сада преовладава увек нека позитивна енергија, која утиче и на околину, наравно. Замисли окружење где су сви у некој депри, или бедаку. Ужас. :)

    Препоручио бих вам да прочитате "Моћ подсвести" од Џозефа Марфија. Тематика је слична, али је реалније написана и оставља много јачи утисак.

    "Стрпљење, љубазност, љубав, радост, добра воља, срећа, мудрост и разумевање јесу особине које никада не старе. Негујте их и остаћете млади духом и телом."


  6. Стефане: Сама идеја о подсвесном звучи нереално у данашњем свету. Али ако само посматрамо одређене знакове, не можемо да порекнемо да постоји нешто...
    Питање је само да ли смо спремни да прихватимо то.

    Нинџа: Покушаћу да нађем ту књигу ;)


  7. ТоМЦаа Says:

    Није да нисам упућен у тематику, али нити сам читао те књиге, нити сам гледао филм. Једноставно осећам да то тако треба и примењујем већ дужи временски период. И уопште није лоше :)


  8. Лепо је то чути, Томцее! У мојој околини је људима лакше да кукају и да губе живце на мале ствари. Помене им човек овако нешто, одмах се ограђују. Знају они најбоље... :/


  9. ТоМЦаа Says:

    То је тако са већином људи. Некако их не разумем...



Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.