Letnja Oluja
Ништа ми није јасно. Донекле сам згранута. Није ми уопште пало на памет да је тако нешто могуће.Шта се десило? Ништа се конкретно није десило. Само мени неке ствари нису логичне. А шта се то по мени десило?
Ученик који важи за најбољег ђака у одељењу се понудио да нам извуче питања и одговоре - домаћи из биологије. Дечко је то уредно и урадио. Ту нема проблема.
Узела сам један примерак, ставила у торбу и потпуно заборавила на то. Требало је да научимо то па да се међусобно испитујемо (ово је наша драга разредна смислила). Почнем ја да читам. Прво питање је читко написано. Знам да је деснорук, за разлику од мене. Рукопис није леп, али читак. Читам ја даље, дођем до недоумице да ли је написано писаним ћириличним словима ''ли'' или ''ш''. Упоређујем са осталим словима. И даље нисам сигурна. С обзиром да биологију нити волим нити знам, не могу да претпоставим  о чему се ради. Тада обратим пажњу на сам рукопис. Свако слово је написано као кад се уче слова у првом разреду, са кукицама.



Ова слова су чак и донекле стилизована. Обратите пажњу на мала слова, и ове кукице као што је код ''а''. Сви смо тако писали у првом разреду, тако су нас учитељице и училе.  

Међутим, сви ми формирамо свој рукопис временом. Сећам се да су моја слова у 4. разреду основне школе почела да се заобљавају. Већ до 6. ми је рукопис био формиран, од тад сам ретко које слово мењала. А мењала сам да би била што лепша. Рукописи су различити, разумем то. Има доста лоших, нечитких, такозваних шкрабописа. Сваки је јединствен. Али управо сам наишла на ученика 3. разреда гимназије чији је рукопис као да је тек научио слова. Како то да нема креативности? Нема свог стила? Колико то говори о њему самом? По мени, то указује да је он прави пример штребера. Тешко то прихватам. Веома сам га поштовала. Прво сам помислила да можда дечко ретко употребљава ћирилицу, али кад сам га то упитала одговорио је да пише искључиво ћирилицом осим на часовима страних језика. И како може да се деси овако нешто? Како је успео уопште да толико година пише са свим могућим непотребним кукицама? Да ли он сматра да је тако лепше? Хоће ли цео свој живот провести монотоно, слепо пратећи свако правило? Где је ту став? Да ли то стварно говори о његовом карактеру или ја само губим време анализирајући небитне ствари? Сетим се његових писмених задатака из српског језика. Добије петицу, али задаци се своде на ситуације које су му се обично десиле. Описи су реални. Нема маште. Нема много емоција. Практичност доминира.
Добро, има нас разних. Наравно да не могу да очекујем да су сви као ја. 

Шта ви мислите? Јесте ли виђали људе са таквим рукописом? Колико значаја придајете томе? 
Labels:
Reaktionen: 
24 Responses
  1. ТоМЦаа Says:

    Има људи који једноставно не могу да пишу другачије јер не умеју. Мада чудно ми је да неко пише тако "по буквару" после толико времена, а у исто време му се и дивим. Мој рукопис се током времена само кварио... Неки би рекли да и сада не пишем лоше, али то је само кад се потрудим. Током времена сам због диктата научио да пишем неким својим рукописом, тешко читљивим, који понекад ни сам не разумем. А кад кренем да пишем полако, после неког времена ми досади и поново почнем да пишем брзо.

    Свакоме лежи другачији стил. Ја не умем да пишем фикцију, или бар мислим да је тако. Мени је све реалистично, чак и кад се то другачије чини. :)

    Ето, ја сам кренуо да ценим тог дечка иако га не знам :D


  2. Мени је то недостатак креативности. Таква особа ми не може бити интересантна. Нажалост.

    А што се тиче тебе, не сматрам да је тачно да не умеш да пишеш фикцију, једино ако текстови нису твоји ;Р

    У сваком случају, хвала на брзом и неочекиваном коментару ;)


  3. ТоМЦаа Says:

    Моји текстови јесу моји, али ... не знам, никад се не трудим да измислим нешто посебно, сви моји фиктивни ликови су нека страна мене. :)


  4. Да... Постоји тај штреберски рукопис који неки људи очувају током читавог живота. Претпостављам како изгледа рукопис твог друга. Што се тиче мог рукописа, мислим да је доста читак. Чак сам недавно направио и фонт према својим словима (додуше, морао сам да употребим штампана слова, али је у сваком случају занимљиво). Мој рукопис се доста мењао. Мислим да се и сада мења. Цртицу испод малог "ш" никада нисам писао. Када пишем једно до другог "п" и "р", горњу цртицу слова "п" на неки чудан начин састављам са словом р. И само слово "р" се код мене често мењало. Некад је било затворено (имало је стомак), а сад је отворено (има криву таласасту линију). Велико "Ј" пишем како ми се ћефне. Штампано велико "Ј" некад пишем са горњом цртом а некад без ње. Мало ћирилично писано "н" ми скоро увек испадне као латинично- делује ми превише неприродно да се враћам руком на сред прве усправне црте и да онда повлачим линију. Латинично "Z" (штампано) никад не "прешкрабавам", тј. не додајем му средњу црту... И тако... :Р


  5. Па да се трудиш не би ни били интересантни, јер то не би био таленат.
    И моји су нека страна мене, али то је и очекивано. Људска личност је комплексна. Не постоји особина коју не поседујеш, само су неке изражене неке нису. Тако ликови попримају неке особине. Ништа ново.


  6. ТоМЦаа Says:

    Помислио сам: "Е јбг", извини :) Ја ипак мислим да немам појма, мада искрено нисам ни пробао да створим нешто у шта нисам умешан. Ваљда ми је тако лакше.

    Само да знаш да кад неки мој лик прича у првом лицу, то не прича он него ја xD


  7. Стефане, сећам се твог фонта ;) И очекивала сам коментар од тебе ;)

    Ово је мој рукопис из 2009. године.
    http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs201.snc1/6827_1172534145988_1007054286_30512779_2096814_n.jpg
    Има пар измена али то је у суштини то ;)


  8. Томцее, ма чим се ти извињаваш знаш да сам у праву :Р


  9. ТоМЦаа Says:

    Зашто си ти увек у праву? :Р А извињавам се за мисао, пошто садржи псовку...

    Ја ништа не измишљам, само преносим стварност.


  10. Ахахахахаххахахахахахаха уопште ми није пало на памет да се извињаваш због тамо неке псовке.
    Псовке су саставни део српског језика! И употребљавају се у великој мери. Не сметају ми :Р

    Зашто сам у праву? Сад ја треба да кажем: 'Може ми се.' али пошто ме стварно иритира кад то неко каже само ћу да се насмешим на ово 'увек'. Како знаш? :D
    Ма ја сам типичан колерик ;)


  11. ТоМЦаа Says:

    Јбг, нисам знао, извини :Р

    А како знам? Превише размишљам... :)


  12. Сад знаш. ;)

    Ахаха, ту смо слични. А ком типу ти припадаш?


  13. ТоМЦаа Says:

    Ја му дођем углавном меланхолик ваљда, мада се то понекад скрива иза неких особина које имају сангвиници, а све више попримам незаинтересованост флегматика. Колерици су егоисти, ја немам времена за то :)

    Значи суштински оно прво. Пази да ме некако не повредиш, то оставља трагове од којих после могу да направим неки конфузни пост ¦D


  14. У праву си за колерике. Ај адмит! :Р
    Нисам знала да уопште постоји могућност да те повредим. Ајм литл конфјузд рајт нау.


  15. ТоМЦаа Says:

    Зезам се. Кажем ти, тотално сам индиферентан. То је онај флегматични део. Све је релативно и то прихватам :D

    Ај сад, како можеш да кажеш да си се збунила? То није особина колерика...


  16. Ако ти кажем мораћу да те убијем :D


  17. ТоМЦаа Says:

    Слободно ме убиј, ионако сам индиферентан. Кад размишљам о својој смрти, једино ми тешко пада што ће можда негде некоме бити тешко кад ме задеси. Баш ми је глупо то...


  18. 'Сви смо ми мртви, само нас по неком реду сахрањују.' - кажу Арапи.


  19. ТоМЦаа Says:

    Зашто онда претиш без разлога? :D


  20. Дође ми тако некад. То су оне бесмислице које сам помињала. Можда јер сам дете? Вероватно је то ;)
    Гуд најт ..


  21. ТоМЦаа Says:

    Опет си у праву :D Ето видиш како може лепо да се поприча кад се има заједничка тема. А да, то ти мени треба да кажеш ;)

    Лаку ноћ :)


  22. Дивно је што је сајт на ћирилици, као и сви коментари! Кога брига за рукопис! Има људи који цео живот пишу као да су још у првом основне, а има и оних других. Тако се људи и облаче, и ходају, и цртају, и возе кола. и раде бројне друге ствари различито. Неко уско, обично, по правилима, немаштовито, а неко разбарушено, с адреналином, необично, креативно ... Лепота је у разликама. Сем у основним стварима, као што је наше дивно писмо. Учимо стране језике, упознајемо што више култура, али останимо чврсти у ономе што је наше, а добро!
    Свако добро док је овако добро!


  23. И мени је драго што ћирилица влада на мом блогу. ;)
    Ћирилица из дефинетли нот дед! <3


  24. Томцее, наравно да сам у праву ;)
    Видиш, не морам ни да ти скрећем пажњу на све, сам схватиш ;)
    Ух, како је лепо кад не морам сваком све да цртам. <3


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.