Letnja Oluja
Исправка: Куку мени, куку вама.

***

Рођена сам у једној селендри. Али не! Немојте помислити да је та селендра направила од мене идиота! Не! Направила је ретарда! Да, да. То је утицај једне паланачке општине на младеж.
Чудим се сама себи како сам признала да сам ретард! Неки нови тренуци ? Опа! Упознајемо сами себе полако! 
Дакле, да се вратимо на селендру. Селендра је она права селенедра. Људи излазе, опажају, препричавају. Напијају се, серу, мамурају, па све тако у круг. Док завршавају средњу, фокусирани су само на одлазак из селендре. Неки се и заричу да се никад неће вратити! Одлазе, студирају, живе живот. Неки се прерано врате погнутих њушки, други испршени, трећи се и не врате. Али да ли мислите да ја, ретард, желим да се вратим? Апсолутно не! Ови смртници што лажу сами себе немају везе са мном! Ја има да одем и да се не вратим никад. Јер циљ није да одеш направиш нешто па се вратиш да се фалиш. Циљ је да се пењеш више и не осврћеш за собом. АЈ сад лепо то објасни овим такозваним интелектуалцима. Не мош! Лепо не мош! 
Можеш отићи из Паланке, али паланка остаје у теби.

***
Дођу ми тако некад жути минути. Добро ајде, није то само некад, већ мало чешће. Али нисам ја крива! Већ околина која ме наведе да реагујем бурно. Да, може се рећи да ја иначе за све реагујем бурно, али није то у овом случају. Не противи ми се! Ако кажем да сам била у праву била сам. Ко си ти да тврдиш супротно? Може ти се? Нека ти се може на неком другом месту, молим лепо. Шта ме је све изнервирало последњих пар дана? Шта није? Па шта мисли она багра тамо? Да може тако? Ееее, децо моја не знате ви с ким имате посла. 

Дебил намбр ван: Професор историје је донео касетофон да нам пусти оригинал песме ''Тамо далеко''. Док нас је уводио у причу, одељенски ''шмекер'' је дрндао касетофон, пребацио на радио и пуштао нашу дивну фолк музику. Глава ме је заболела. Профан, игнорише момка, драматично прича о почетку првог светског рата. Нико га не слуша наравно. Сети се да је понео и касетофон, покуша да пусти песму, међутим Јелена Карлеуша је и даље вриштала своју Инсомнију.''Па што дираш ово...'', плачним ће гласом профан. Могле су му се видети сузе у очима. Било ми га је помало жао. Али шта ћу, што је допустио овоме да чачка. Пусти он на једвите јаде. Како је то одузело доста времена, а приближавао се крај часу, профан се унервозио и покушавао да заврши своју лекцију. Звоно. Устајем прва. Зачу се урлик: ''Марија, седи доле сместа!'' Одговорим му да је звонило. Раздра се како њега не интересује да ли је звонило или није, да морам да седим јер је он тако рекао. Он ће мени да забрани право на велики одмор?! То сам му и рекла, међутим он је и даље викао. Шта има он да виче на мене? То није неопходно. Устала сам, кренула на одмор. Драо се: ''Стани сместа испред мене! Имаш 20 секунди да станеш испред мене! Овде стани!'' Ха? Да станем ту. Шта сам ја, куче да ми каже да станем ту. Окренем се, и изађем из учионице. Викао је за мном. Изнервирана сам. Одакле му идеја да може да диже тон на мене? Чему то? Враћам се с одмора, саопштавају ми да ме је уписао у напомени и да нисам на часу. Како може да ме упише да нисам била кад је звонило? Луд човек. Долази разредна. Питала је одељење како сам реаговала. Човек јој направио сцену. Деца, шта ће, одговарају да је стварно урлао на мене, али разредна јелте мора да реагује па ме послала на разговор код психолога. Испадох хулиган! Ха! Хулиган из гимназије :Ѕ Боже, с ким ја делим ваздух?

Дебил набр ту: Седим ти ја у нашој маленој учионици (отприлике 5х7m), читам нешто. И одједном ме деконцентриса звук наношења дезодоранса. Не прође ни ваљаних 5 секунди, одмах ме запахне јак мирис, који је допирао из поменуте бочице. Смрад обузе учионицу. Почела сам да кашљем, док је бес растао. Шта сам могла да урадим? Мајку ли им њихову. Они мене да гуше набијем их све на... Почела сам да се дерем, наравно: ''Ко се то мирисао у учионици? Јесте ли ви нормални?!''. Међутим, ова телад је само блејала у мене. Нико реч да каже. Упитам још више изнервиранија:''Како то да се ви не гушите? Или сте и у својим кућама навикли на смрад, па вам свеједно?!''. Смртници су коначно пустили глас, смета и њима, али не знају, јелте, ко је. Изађем из учионице видим једну гуску, упитам је смиреним тоном:''Је ли Ема, јеси ли ти стављала дезодоранс у учионици?'', међутим девојка је то већ радила и осетила мој гнев на својој кожи, па одговори како није луда да носи дезодоранс у школу. Она користи искључиво парфеме. Ништа, уђем ти ја лепо у учионицу, не могу да дишем иако су поотварали све прозоре. Овај кисели парфем ми се залепио за грло, боље да нисам дисала уопште, мања би траума била! Шта ћу, морам да глумим инквизитора. Мора багра да се научи реду иако је то немогуће, ал' ајде. Видим овде муле и даље не признају ко је. Добро, један ранац, други, трећи, Емин ранац... Аха! Ево смрдљивка! ''Је ли, Ема, што лажеш?'' Погледа ме она, искида се девојка од смеха:''Може ми се.'' Може ти се? Па ово је безобразлук. ''Што се не окупаш, него се смрдљошеш ту по учионици, гованце једно мало?'' Насмеја се она опет и одговори:''Нисам ја мало гованце, ја сам велико.'' На томе се завршило. о.О

Дебил набр три: Постим ове недеље. Да бих преживела часове, потребна ми је кафа. У околини школе се продаје само нес три у један, два у један и само нес. Међутим прве две комбинације садрже млеко, а трећа нема шећер. Из тог разлога кувам себи турску пре него што пођем у школу, лепо је понесем у некој теленор термос-шољи и нема проблема. Имали смо први час историју. Професор ме је питао јесам ли и даље љута на њега. Онда смо установили да је он добродушан а ја задрта. Па је онда рекао да сам му драга због драмске секције. Небитно. Пијем ти, ја дакле своју кафицу, читам нешто. Другарица поред учи географију. Једна се у гломазном капуту трти нешто испред наше клупе. Хтела би да прође, је л'. Очекујем да сачека мало да јој се направи пролаз (већ сам поменула да је учионица премала), међутим решила је она да се гура и гурајући своје дупе испред моје клупе обори моју шољу с кафом и књига из географије ни крива ни дужна, постаде мокра и браон боје. Реагујемо одмах, склањамо ствари, бришемо клупу марамицама. Ова тука само буљи у сто. Не проговара. Не обазирем се на њу, грабим сунђер да обришем сто. Све је отишло на под. Ова и даље ћути. Очекујем бар да каже:''Извини, случајно је.'' Међутим, она апсолутно игнорише ситуацију! Који је то шљам. Ма нема проблема! Малтретираћу је до краја средње кад год будем имала прилику, а имаћу сигурно. Тражиће та од мене нешто. Видеће она. Еее, не зна она којој се мазги замерила. 

***

Не памтим кад сам последњи пут написала песму. У ствари, мислим да је била једна прошле године, политичка. Штета. Не памтим ни када сам последњи пут написала неки фин текст. Обично се жалим на нешто, као што је овде случај. Не памтим када сам се последњи пут лудо провела. Увек ме неко или нешто изнервира. Не памтим када сам се последњи пут заљубила. У околини све сама деца, неозбиљна, површна. Не интересују ме такви. Не памтим када сам последњи пут била насмејана цео дан. Увек неко или нешто упропасти расположење. Не памтим када сам последњи пут помислила: ''Јао како је живот леп.'' Људи ме изнова разочаравају. 
Не памтим ни да сам скоро одустала. Како год било, увек идем даље, до краја. 

***

Дође ми тако неки чудан период. Такве брзо заборављам. А и оно што упамтим је у магли. Као да је битно. С разлогом заборављам. Мада, увек научим нешто из њих. Постарам се да се не понове. 

***

Е муке моје. Заборављате прво правило.  Да сам увек у праву.




П.С. Приложене слике су моје и само моје. Молим лепо.
Labels:
Reaktionen: 
19 Responses
  1. Аух, ал си темпераментна! :))) Драго ми је да се то све са професором добро завршило јер су ти добри односи са професорима битни (што и сама знаш)... Свиђа ми се што си поменула драмску секцију. Волео бих да о томе прочитам нешто више :) А можда и нека твоја песма (иако се не сећаш кад си последњи пут писала лирику)? :)))


  2. Што се фонт смањио? :Р :)))


  3. SydBarrett Says:

    Kako je samo surovo i sumorno nebo iznad škole. Taj delić najbolje ilustruje ovaj članak (post, kako god).
    Ali, svetla tačka na pomenutoj slici je mreža na fudbalskom golu. Mislim da ne postoji osećaj kao kada punom, sa oboda šesterca, zatreseš i pocepaš mrežu... Uf kako je to dobro.


  4. Стефане:
    Хаха, ма знала сам ја да ће све са професором да испадне добро и да ће он мени да се извињава ;)
    О драмској секцији бих имала доста да пишем, с обзиром да сам негде од 5 разреда тамо.
    Песме више не пишем...
    Хм не знам ни ја што се смањио :Ѕ Погледаћу то сад.

    Владо:
    Суморно небо - изнад школе. Иде уз контекст, зар не?
    Ах, ти и твој фудбал :Р Докле више :D


  5. Нинџа Says:

    Мени је овај текст дефинитивно поправио расположење. :)


  6. Драго ми је Нинџо ;)


  7. SydBarrett Says:

    E, koliko god da je ovaj tekst dobar i da mi se sviđa, ona slika sa nebom i školom mi tako upada u oči. Kako je nebo tamno, bas kako treba, a škola osvetljena kao da je zatvor neki.
    Ako postoji nešto što baš volim, onda je to nebo. Svaki deo, svaka tačka na nebu može tako lepo da opiše situaciju koja ti je potrebna. U većini slučajeva nebo, posmatrano u celini, je odraz sopstvenog raspoloženja u datom trenutku... Svako uspeva, ako bolje zagleda, da uoči sebe. Problem je što niko ne želi to i da vidi.
    Još jedared, sve pohvale za tekst. Fotografije su priča za sebe...


  8. Ахам. Само ми још увек није јасно да ли ти се фотографије допадају или не. Нејасанн си ми по том питању.
    Лепа анализа фотографије. Рекао си тачно шта треба. ;)


  9. SydBarrett Says:

    Odlične su. Nemam zamerki, ama baš ni jednu. Čudno mi je kako sam nejasan. Vidiš valjda da su to sve same reči hvale.
    p.s. i molim te ne koristi reč analiza... xD


  10. Ма видим него сам хтела лепо да чујем то од тебе :D


  11. SalleX Says:

    :D Vidim da i ti ratuješ sa pacovima :) Samo napred!


  12. Одувек и заувек, Сале ;)


  13. jungle queen Says:

    Super slika, super kosa! A što se tiče ovih tvojih, pustiti ligrove na njih! ;)


  14. Ахахаха, е вала хоћу ;)


  15. Ахахаха, е вала хоћу ;)


  16. :D Vidim da i ti ratuješ sa pacovima :) Samo napred!


  17. Odlične su. Nemam zamerki, ama baš ni jednu. Čudno mi je kako sam nejasan. Vidiš valjda da su to sve same reči hvale.
    p.s. i molim te ne koristi reč analiza... xD


  18. Што се фонт смањио? :Р :)))


  19. Аух, ал си темпераментна! :))) Драго ми је да се то све са професором добро завршило јер су ти добри односи са професорима битни (што и сама знаш)... Свиђа ми се што си поменула драмску секцију. Волео бих да о томе прочитам нешто више :) А можда и нека твоја песма (иако се не сећаш кад си последњи пут писала лирику)? :)))


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.