Letnja Oluja
Мешкољим се. Није ми удобна столица. Поглед ми бежи ка прозору иако покушавам да се усресредим на писање писменог задатка. Тмурно је небо данас, али су облаци некако живахни. Поигравају се са мном. Ето, онај се управо померио! А лепо сам га проучавала. Подсећао ме је на некога. Или нешто? Па шта и ако је био сличан некоме? То је само облак који константно мења облик. То је вероватно и његова улога. Да привлачи погледе и усмерава мисли. Зашто ли сам приметила управо тај облак? Зашто нисам неки други? Да ли је било суђено да ме управо тај инспирише? Да ли је нека душа лебдела у њему? Сад ви кажете: ''Пих, како може душа бити у облаку?'' Душа је да буде у телу? То мислите? Можда душа и не постоји! Како би онда била у телу? Не би ни облак допуњавала. Али ако постоји у телу, постоји и у облаку. Молим лепо.
Хм, и даље ми је нешто нејасно. Да ли је још неко могао да види исти лик у облаку, или сам га ја видела како сам ја желела? Да ли је тај облик само производ моје маште? Је ли облак уопште стваран?
Улицом је управо прошао камион и затресао прозоре. Да ли је то знак да сам на правом путу? Можда ни камион не постоји. Он је само креација мог ума и постоји да бих употпунила свој утисак. Да би атмосфера била права. Да би тренутак деловао реално. Сцена из свакодневног живота: Школа, ђаци седе, свако у својој клупи. Пишу. У учионици је сваки глас замро. Ходником тутњи жагор ученика. С друге стране улице, људи ужурбано пролазе. Ја и даље немирно седим. Осврћем се. Постоје ли ови људи? Јесу ли они добри или лоши? Ако су добри, како ја да знам да су добри? Ово је мој ум, а ко сам ја да судим о томе?
Док пишем ово гледам у хемијску оловку. Можда то и није хемијска оловка већ пенкало, али ја сам желела да то буде хемијска оловка јер ми пенкалом увек испадне неуредно. Хоће ли бити читко и без флека, ако верујем да хоће? Дакле, одлучујем се за хемијску оловку.
А ти читаоче, да ли верујеш у хемијску оловку? Али не! Ако су све ове ствари измишљене онда си и ти! Зашто ми уопште треба неко да чита ово? Да ми помогне у схватању? Схватању чега? Ко треба то да схвати?
И да ли ја уопште постојим?

Други писмени задатак из српског језика 2010. године
Labels:
Reaktionen: 
2 Responses
  1. SalleX Says:

    Koliko konfuzije :) Sviđa mi se :)
    Samo pazi se, i ljudi ponekad konstantno menjaju oblik...


  2. Хвала на упозорењу ;) Не брини, нагледала сам се тога доста...


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.