Letnja Oluja
Да ли постоји особа на овом свету, у овој глобалној кошници зла, која је цео свој живот провела потпуно безбрижно?
Назовимо ту потенцијалну особу Срећником. Ко би био, под претпоставком да постоји, Срећник? Неки имућан човек? Убоги занатлија? Просјак можда? Радник средње класе? Каквим би тачно животом живео Срећник? Разуме се, никада се не би нервирао ни због чега. Тј, не би имао због чега да се нервира. У животу би му све било на свом месту. Рецимо да је из средње класе, хајде да хронолошки представимо његов живот: Одрастао би у савршеној породици (желимо да верујемо да оне постоје); Ишао би у добру школу, редовно учио, имао би савршене пријатеље (ако кажемо да постоји Срећник, онда вероватно постоје и савршени пријатељи); У право време би нашао девојку, заљубио се (она би такође била савршена за њега); Након средње школе, лагодно би уписао жељени факултет, и то упао на буџет (не заборавимо да смо се одлучили за момка из средње класе); Ишао би редовно на предавања, стекао би нове пријатеље; Још увек би био у вези са својом савршеном девојком која би уписала оближњи факултет; Завршио би све у року, одмах нашао посао, оженио би се; На послу би лепо напредовао, добио сина, касније ћерку; Деца би нормално одрастала (савршена деца), вољена супруга радила неки ненапоран посао (нпр. била би дизајнер ентеријера). Да не дужимо: Дочекао би дубоку старост без икаквих већих животних потреса (што се тиче смрти родитеља, дочекали би и они дубоку, безбрижну старост, живот би им био испуњен, дакле наш Срећник био опет остао релативно неоштећен).
Кад погледамо све ово, схватимо да је живот Срећника исти као и код већине људи. Једина битна разлика је што није имао никаквих трагичних тренутака у свом животу, док су обични људи обавијени тешким одлукама, у непрестаној борби за своју срећу. Будући да Срећник живи савршеним, хармоничним животом, никада није искусио дубоку усамљеност, досаду, мржњу или бес. Његов живот не би био безличан већ једноставно уравнотежен.
Апсолутно сваки човек тежи да постане Срећник. То нам је свима циљ, зар не? Да побољшамо свој живот што је више могуће
Верујете ли да постоји Срећник, негде далеко?


Тема из српског језика, 11.3.2010.
ИксДе ИксДе ИксДе 
Labels:
Reaktionen: 
6 Responses
  1. jungle queen Says:

    Lepo si ovo opisala, tera me na razmišljanje...Zaista, šta je razlika? Ipak mislim da je sreća relativna stvar i da te tvoje misli mogu učiniti srećnom ili nesrećnom. Zapravo, sigurna sam u to :)


  2. D. Says:

    Nema sanse. Verujem da postoje srecni ljudi, ali mislim da je tesko doci do srece. Kako inace da je prepoznamo?


  3. SalleX Says:

    Pa baš takav srećnik kako si ga ti opisala ne verujem da postoji. Ljudi su uglavnom takvi da uvek žele više i mogu bolje, pa sumnjam da je iko srećan toliko da ostalih želja i ciljeva više nema...A svaka nova želja ruši teoriju o apsolutnoj sreći valjda.


  4. Наслов поста ми звучи као назив неког састава :) Тако сам и помислио да се овде ради о неком твом саставу. Међутим, након што сам прочитао пост, видео сам по стилу да се ово вероватно није нашло у вежбанци. Али да јесте (и да сам ја професор)- добила би 5 :) Волим да те читам :)


  5. Џангл: Слажем се, већ сам писала о моћи мисли. :)Исто тако је и срећа ствар ума.
    Д.: Ако само несреће доминирају, срећу нећемо ни прихватити ни уочити.
    Сале: Могуће је да не постоји овакав. Да ли би желео да дођеш до тог стадиума када ти ништа више не треба? Ја бар волим о томе да маштам ;) Слажем се да је свака нова жеља доказ непотпуне среће ;)
    Стефане: И јесте састав за писмени задатак :) Хвала! И јесам добила 5 за ово, то је била прва петица код нове професорке(претходне две су биле тројке јер је професорка умислила да бежим са њених часова и да нисам заинтересована за књижевност о.О (?!)).


  6. SMiliCa Says:

    Дефинитивно је срећа нешто ка чему сви тежимо. Као што је сматрао и Сократ. Е сад...појам среће би се тешко могао дефинисати, а да обухвати све људе или бар већину нас. Можда неки идеали? Виши циљеви? Унутрашње задовољство самим собом? Што рече Џангл, јако је релативно. Оно што је срећа за мене, не мора бити за неког другог. А не видим никакву срећу у животу дотичног срећника. Ако он не зна и никад није упознао ону другу, негативну страну среће, онда никако не може ценити праву срећу.

    А одговор на твоје прво питање је не.Мислим да ниједан човек још није провео живот без брига и препрека. И то је његова срећа :)


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.