Letnja Oluja
Owom prilickom zhelim da izjawim da je owackwo pisxanje mnogo ql (cool).
Onaj ko ne pishe owacko nije normawan. 
To je sxad in.
Shta wam je potrebno da boodete popoolarni?

-Prwo morate pocheti od gwawnog swowa :
w
Ono sxe ckorisxti oo rechima tipa: mawa, sxwatka, wewika, sxwachiji, dobaw itd.

-Sxwedetje je bitno:
sh
Ckorisxti sxe oo rechima tipa: shauma, shta, shtock, shashaw itd.

-Nemoj te zxabowawiti:
sx
Ckorisxti sxe oo rechima tipa: sxasxwim, sxigoorno, sxwi itd.

-Too je i:
ch
Ckorisxti sxe oo rechima tipa: choodak, pichcka, dechcko itd.

-Nemoj te zxabowawiti:
oo
Ckorisxti sxe oo rechima tipa: boodalo, cool, moozh, moocko moja itd.

-Oockolicko naidje te na k i u sxpojeno onda sxe ckorisxti:
q
Oo rechima: ql (cool), qtja, qm itd.

-Ne zxabowawite ni:
tj
Ckorisxti sxe oo rechima tipa: tjao, qtja, Mitja itd

-Too je i:
zx
Ckorisxti se oo rechima tipa: zxamisxli, zxao, zxezxanje itd.

-Bitno je i:
zh
Ckorisxti se oo rechima tipa: zhaba , bezhao, zheshtji itd.

Acko bash zhelite da se isxtacknete oopotrebwawatje te:
ck
Ckorisxti se oo rechima tipa: ckackaw, sxwacki, ckada itd.



Owo je waljda sxwe. Sxada sxte sxpremni da boodete popoolawni!
mwa 

Labels: 10 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Да. Ми смо ти. Не гледај нас тако! Нисмо ми криви! Него они, они злочинци! Израбљују нас. Не знаш ти како! Ти само мислиш да знаш. Они траће наше драгоцено време. Како могу? Како их није жао?
Не смеј се! Не знаш још о чему се ради. Ми смо оштећена страна! Ми! Схвати то! Немој случајно да њих оправдаш! Нећемо ти то опростити. Не знаш ти колико смо патили због тога! Немаш ти појма. 
Дође нам да се осветимо! Да све полупамо. Заслужили су то. Огорчени смо док гледамо друге како уживају. Како по цео дан докони зуре у плафон. А ми не гледамо у плафон. А, не. Ми гледамо њих! Ох, каква је то само тортура. Психички замор који настаје сазнањем да је другима лепо. 
Ох, зашто? Зашто?

***
Још једно поспано јутро. Очи се отварају збуњено. Осећају да треба нешто извршити. Да нека обавеза виси над њима. Шта? Шта? Случајно погледају сат. 8:00. ''О, не! Касним!'', помислише и усташе. Закасниле су. Није ни било ништа битно. Сати пролазе, очи се умарају. Сати пролазе, очи су већ уморне. Сати пролазе, очи већ губе српљење. Сати су прошли. Очи су запалиле објекат.

***

О, наши немилосрдни просветари! Зашто и ви не штрајкујете као сав нормалан свет?



Letnja Oluja
Лупкала је нервозно прстима по столу. Прође једна секунда. Тарам. Друга секунда. Тарам. Трећа. Тарам. Четврта....Прсти склизнуше са стола и глава клону...
Јако сунце се пробијало кроз прозор. Пржило косу која је уживала у томе. Али је њу пекао светао дан. Компјутер је био упаљен. И фејсбук. Таман је кренула да кликне на Х у горњем десном углу екрана кад стиже порука: ''Мила :*''. Била је то њена другарица из детињства. Дивно једно дерле које се одселило и отишло негде далеко. Сад је виђа ретко. Размишљајући да ли да одговори на поруку или да ипак само изађе, уочила је поред тацну са преврнутом шољом на њој. Није могла да се сети кад је то окретала шољу и да ли је шоља уопште њена. Подиже шољу из досаде и поче да је загледа. Деловала је свеже окренуто. Симболи су се превијали по шољи и очекивали да буду примећени, откривени. Запазила је голуба. Или то можда и није био голуб? Очи јој засузише од сунца, није лепо видела. Покушавала је да се сети шта представља голуб. Слободу? Или беше неку вест? Поруку од неког? ''Ма дај...'', помисли и одложи шољу. Одговориће девојци. Шта има да изгуби? И онако не зна шта ће са собом. ''Хеј :*'', искуца и оде да стави себи једну кафу. Задржала се пар минута и када се вратила имала је шта да прочита: ''Чујем да ниси баш најбоље у последње време. Али не брини све ће да се среди. Да, знам да одмахујеш главом док читаш ово. Нека. Искористи ових последњих пар тренутака да упамтиш своје лоше расположење. Да кад га се сетиш касније, цениш то што имаш. Не обазири се на зло. Оно нема везе с тобом. Ево, у овом тренутку ти пакујем пакет да пошаљем. Питаш се шта бих ја могла теби да шаљем, зар не? Срећу ти шаљем. Срећу. Очекуј је.'' И оде офлајн. Пар минута је запрепашћено посматрала речи. ''Шта ово треба да значи? Јесам ли ја луда или је она? Боже, Боже...'' Угасила је фејсбук. Колико само глупости има ту да се види! Шта све људима неће да падне на памет. Опет је погледала шољу. Није више било голуба. Сад је ту било звоно. ''Вероватно је голуб на другом крају шоље.'', помисли. Кренула је да опере шољу, и провери воду за кафу да ли се скувала. Зачу се звоно на вратима. Вода за кафу је била на ивици кључања. Ужурбано је отворила врата и стала. Запрепашћено. На вратима је стајала девојка њених година, њене висине, њених очију, њених усана. Срећна. Колико је придошлица била насмејана толико је она била изненађена. Посматрала је себе. Себе, сјајну и лепу. ''Дошла сам. Ја сам твоја срећа.'' Она само трепну. Из кухиње се чула вода како се прелива од врелине. Срећа привуче прсте уснама, пољуби их и одува ка њој. Тело се претвори у прах који је лебдео и примицао јој се великом брзином. Она се затетура од силине удара и паде....
Посвећено Радици,
другарици из детињства



Одједном подиже главу и отвори очи. Била је потпуно будна. Сада је видела добро. Усне јој се развукоше у осмех. Упознала је Срећу.
Labels: , 9 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
***
За почетак једна песма, из срца:


Мали сте!

Мали људи, мали умови.
Мало место.

Мали морал, мала свесност.
Лагање вешто.

Мало се мисли, мало ради.
Много обећава.

Мало се дела.
Много се хвали.

Мало искрености.
Много сујете.

Много заваравања.
Много лагања.

Како подносите себе, мали људи?

***

Јуче је било отварање изложбе фотографије у боји и ликовних варијација. Учествовало је 11 креативних младих душа. Изложба је протекла веома успешно. Поносна сам што сам учествовала у томе! 
Ево мојих слика да се мало хвалим :D


***

И за крај једна песма, из срца: 



Будите ми добри :*
Letnja Oluja

Изгледала је срећно. Била је то насмејана женица благог погледа, увек сређена и опуштена. Није се свађала никада, није ни морала. Довољно је било да га погледа, окрзне му усне прстом и окрене се. Тако окренута леђима је заповедала. И слушао ју је. Када би она говорила, звучало је једноставно и исправно. Глас јој је био мио, могло се посматрати како испуњава просторију и обузима је. Покоравала је све што дотакне, све што погледа. Покрети су јој били умерени, достајанствени, меки. Одавала је утисак крхке и невине особе којој је увек била потребна заштита.
Људи су мислили да је болешљива па да зато не излази из куће. Каткад би је виђали како у белој лаганој хаљини залива цвеће. И тада је деловала слабашно, ветар би је могао понети са собом и однети међу облаке. Дуга танка коса би вијорила као да ће побећи са беле главе, али она је и даље чврсто и пркосно стајала. Људе би испуњавала срећа кад би је неким случајем срели. Звали су је Анђела, мада никад нису сазнали њено право име. Нису много говорили о њој, себе су сматрали недостојим да говоре о таквом бићу. Међутим, њен муж није уливао поверење. Увек намрштен, вечито је ноћу одлазио и враћао се јутрима. Свирепи поглед је изазивао сумњу. Знали су да нешто са њим није у реду. Није им било јасно како је тако дивна жена живела са њим.
Једне, ни по чему посебне вечери, седела је за клавиром. Лагано је свирала неку своју мелодију. Деловало је као да се припремала за нешто. Бело лице је било ужарено, очи немирне. Ишчекивала је свог мужа. Помало је и дрхтала на помисао да треба да дође. Поглед кроз прозор ју је смирио када је угледала снег који је затрпао стазу. ''Треба му времена да се врати.'', мислила је. Соба је била топла, али је она подрхтавала. Неспретно је вртела прамен косе, трудећи се да не размишља о учињеном. ''Да ли је урадио то? Хоће ли се задржати?'', онда се стресла и рекла: ''Све ће бити у реду!'' Села је на столицу. ''Неће ваљда бити као прошли пут? Не знам како ћу поднети ако буде исто...'' Зачули су се кораци на вратима. Устала је достојанствено. Врата се отворише, и крупна силуета уђе тромо, уносећи снег са собом. Одмеравала га је не би ли јој израз лица рекао нешто. Није се обазирао на њу, скинуо је капут и окачио га. Кренуо је ка камину а она га је следила. Два лица почеше посматрати игру пламена. Дрво је пуцкетало, опирало се уништењу, али је ватра била снажнија, гмизала је и уздизала се. Полако поче да се образује пепео, и рука баци нову цепаницу у ватру. Наједном се у мраку зачу беспомоћни крик и изнурено тело клекну испред ватре. Настаде тишина, могао се чути  протест грања усмерен ка прозору. Промукли глас прошапута:
''Учинићу то опет, зар не?''
Ледени смех испуни просторију. Немилосрдне очи су засјале у мраку. 
''Да. Кад будем желела, убићеш и остале.'', рече Лилит.
Labels: 15 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Затражите ли некад од неког да вам препоручи добар филм? Да ли вам се ако га погледате свиди? Ако вам се свиди, да ли опет тражите препоруку од те особе? Ако вам се неким случајем не свиди, да ли замерате тој особи и да ли је сматрате особом лошег укуса?
Шта је по вама добар филм? У који жанр спада тај филм? Да ли сам квалитет има везе са популарношћу филма или са звездама које глуме у њој? 
Гледате ли уопште филмове? Свиђа ли вам се телевизијски програм? Јесам ли вам већ досадна? Да ли мислите да већ знате поенту овог поста? Смешкате се? 
Или вам је већ досадно? Већ сте кренули да изађете? Само напред! Ви и не заслужујете да попуните број посета на мом блогу. Махање.
***
Нисам стручњак. Нисам одгледала све могуће легендарне филмове. Нисам одгледала ни приближно довољно да бих сад некоме доказивала било шта. Само износим свој став. Молим лепо.

  •  Волим да гледам научно-фантастичне филмове, драме, трилере, мистерије, фантазије, романсе, и понеки мјузикл.
  • Волим Џонија Депа. Много. Превише. Е да је мало млађи :))) Шта да радим кад је леп и талентован! Необичан. Свој. Диван. Ах. Мица мала <3 Слатка. Шашавко. Сјајан глумац! Како га не волети? (Могла бих сад од њему целу ноћ и дан и све то Како је био диван у много филмова и како је неодољив и све то и тако! Али о њему ћу неки други пут! Џони не љути се сад на мене што те запостављам! :* )
  • Волим Дензела Вашингтона. Фантастичан, имао је доста захтевних улога и позитивних и негативних.
  • Волим Кијана Ривса (Да ли се и страно име мења по падежима или не? Још кад су овако чудна имена стварно не знам.). По мени га је Матрикс обележио. <3 ''Wake up Neo''. Сувишно је рећи било шта. 
  • Ту је и Дастин Хофман, Сергеј Трифуновић...
  • Кејт Винслет! Одушевљава ме! Волим Мег Рајан. Дивна је. Такође волим и Чарлиз Терон, Монику Белучи, Шерон Стоун, Хелену Бонхем Картер...


Не знам да ли вам ова имена звуче излизано или не. (Овој багри око мене су они неинтересантни. Кога још то занима?)

Не знам да ли је паметно да почнем да набрајам филмове који су ми се много свидели.Већ вам је дугачак овај пост, како ли сам била тако неувиђавна па да вас преоптеретим силним словима? Извињавам се.

А шта никако не волим да гледам?
Хороре и комедије.

То су два незанимљива жанра и постоје само да задовоље жеђ површним, доконим народним масама. Част изузецима, али не могу да се сетим ниједног сјајног хорора (Гледала сам Готику са својих 9 година и свидео ми се, водио се као страшан ал мени је био супер или тако нешто. То је ваљда хорор-мистерија-трилер) а ни комедије. 

-Хорори се углавном сведу на клање. Неки тип полуди и реши да побије неку јадну децу, која не знају да цене живот или погрешно скрену. А такви типови су најчешће жртве инцеста, и после много година са маском на лицу реше да се свете. Нема добре приче. Бар ја нисам наишла на неку. А кад год бих решила да не будем хејтер, па пристанем да погледам ''добар'' хорор са друштвом, прво покушају да ме уплаше, онда им то не успе, заспу а ја се досађујем решена да одгледам то ђубре од филма не бих ли открила ''чар''. И не нађем је никад. Губљење времена.

-Што се комедија тиче, некако ме срамота да гледам. Форе су толико глупе и јефтине да се осећам као дебил. Ту не могу да се сетим ниједног филма који ме је здраво насмејао. Углавном бих се смејала себи што сам толико докона да дозвољавам себи да погледам такав филм.

Тешко је снимити сјајну комедију. Али не видим да се ико труди да то уради.
Глупост се продаје добро.
Болест се продаје.
Клања људи на милион начина се лепо продају.



''Људска глупост нема границе.''

Хвала на пажњи. 


Labels: 11 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Пре свега желим да кажем:
Мир Божји, Христос се роди! 


Желим вам да овај дан проведете хармонично и са породицом! Кажу да како проведете тај дан, таква ће вам бити цела година! Потрудите се! Заслужили сте!

Е сада морам нешто да кажем. Јаче је од мене, шта да се ради. :D 
Како су се примицали ови празници у мом одељењу је долазило до разних дискусија, да ли Бог постоји, зашто би постојао, зашто не би, шта одликује вернике, ко одређује да ли је неко верник или не, да ли су ти верници у заблуди или нису. Постојале су три групе: верници, атеисти, и суздржани. Знамо какав став заступају верници, наравно. Међутим ови такозвани Срби неверници су веома интересантна појава. Не верују у Бога, верују само у себе и своје изборе. Добро, ко може да их криви. 
Шта је поента? 
Нису ни свесни да су и они верници. :D
Ви сад питате: ''Како је могуће да нису свесни? То што причаш је бесмислено.'' 
1. Многи не верују у Бога. За њих је глупа помисао да постоји Он који надгледа све. Неки верују у природу. А шта је природа ако није Бог? Верују они у Бога али га посматрају у другом облику. :)
Ако их питам: ''Да ли некад изговориш ''О мој Боже?'' или ''Боже, која глупост!'' ?'' Одговор је увек потврдан. А зашто уопште помињете тамо неког Бога ако не верујете у њега? Чему то? 
2. ''Марија, то што ти верујеш твоја ствар. Ја знам шта желим и шта разумем и шта прихватам.'' Ту се само насмешим и упитам: ''Је л' славиш славу? Што славиш ако си атеиста? Чему то?'' Ако помену да славе само због родитеља само их подсетим како се радују својој слави кад не иду у школу да чак и своје другове позивају на ручак. Шта прослављаш онда са пријатељима ако не верујеш? 
3. И што је најбитније: Малтене сви славе Божић. И Ускрс. А то не могу да порекну јер су ми стизале честитке управо од њих. 

Прослављају те празнике, а не верују. Има ли то смисла? :)
Не брините драги наши ''неверници''. Бог чува и вас :) Зато је он Бог. 
Сви смо ми његова деца.


Letnja Oluja
Дезоријентисано корачајући по влажној трави, момак бледог лица и неуредне косе је покушавао да пређе на други крај неосветљеног врта. Повремено би загазио у жбуње и расекао би своје изношене панталоне. То би га још више уплашило и он би, спотичући се, журио још више. Осећао је да га снага полако издаје. Није имао представу од кога и зашто бежи. Једино је знао да је спас на крају овог језивог лавиринта. Кроз главу су му пролазиле свакојаке мисли. Све су биле усмерене у једном правцу, да настави даље без обзира на исход. Повремено би бацао поглед преко рамена и са страхом у очима посматрао како магла гута грање иза њега. Наједном се непробојна тама спусти на врт. Успаничено покуша да крене ка излазу али се саплете и паде. Осетио је туп бол у руци. ''Боже, помози ми.'', помислио је. ''Шта да радим? Упомоћ!'', изустио је веома тихо. Одједном зачу гласић, свилени опијајући цвркут, како тихо дозива: ''Дођи младићу, овамо... Овамо је пут којим треба поћи...'' Бојажљиво се окрену и виде како из трновитог жбуна прилази девојка нечујним кораком. Бујна коса испреплетана дивљим ружама је окруживала лице анђела. Доброта се огледала у дубини њеног погледа боје језера. Слобода је зрачила њом, а изнад је вијорила нада осветљавајући тло којим је газила својим маленим стопалима. Дечко је ошамућено зурио у њу док му се она примицала. Била је привиђење, дар са неба, трачак наде у овој мрачној ноћи. Добродушно му се насмеши и спусти руку на његову која истог тренутка зацели. Онда се окрену, подиже руке ка небесима и поче говорити језиком који није разумео. Снага обавијена чистотом испуни ваздух. Ноге јој се одвојише од тла. Лебдела је раширених руку, док је белим, наизглед слабашним шакама подизала таму. Док се магла повлачила, облаци се одвојише. Месечина засја величанствено. Светлост изби из ње након чега се грациозно примаче тлу. Опијен њеном појавом, хтео је нешто да заусти, али му она само лако спусти прст на уста, ухвати га за руку и поведе ка месту одакле је дошла. Док је корачала ка жбуну, на хладном тлу по коме је газила поче расти трава, разнобојно цвеће поче красити врт и момку се сада учини рајем. Када стигоше рече му: ''Псссст... Ово што си сада доживео мора само теби остати познато. Никоме немој причати о овом врту, нити о овом сусрету...'' Он је погледа пун наде: ''Хоћеш ли кренути са мном? Ти си мој спас...'' Девојка се слатко насмеши и прошапута: '' Не могу, ја сам овде да бих показала пут изгубљеним путницима попут тебе. Сада морам да идем...'' Почела је да се удаљава. Он крену за њом у намери да је ухвати и поведе са собом. Био би луд када би пропустио овакво божанство! Скупи руке да је привије уз себе али она само нестаде...
Одједном отвори очи. Био је наслоњен на груб камен, огромно дрво га је штитило од сунца. Протрљао је слепоочнице, сећајући се детаља претходне ноћи. Да ли је све то само сањао? Или је вила коју је срео била истинита? Спустио је поглед и угледао дивљу ружу поред дрвета.

Подигао ју је и ставио у џеп своје кошуље да му увек буде близу срца.
Labels: , 9 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Невиђено ми је досадно. Много ми је досадно. Јао, како је досадно.
Толико ми је досадно да сам гњавила јадног Демијана. Зграбила сам га и бацала мало. Он се иначе плаши висине. Покушавао је као манијак да се искобеља, умало га нисам испустила. Будала! Што се плаши? Једва је побегао од мене. Ево сад гвири иза кревета са неком коском. Шашаво куче, нон-стоп краде комшији Чупку коске.
Баш ми је досадно. Још увек се опорављам од претходне 2 вечери. Глупа Нова година! Нема никог паметног онлајн. Да је Божић па и да вас разумем! Нема никог да објави нешто квалитетно данас.
Бруке једне!
И даље ми је досадно. И вама је већ досадно док читате ово. Нека! И ви мало да видите како је то! Ах. Уздишем. Кашље ми се. Није да сам ишла голог стомака или тако нешто. Хладно бре! Обично сам најбоље обучена међу овом говедом (мислим на квантитет одеће). Немојте да се чудите што их називам говедом. Ја то тако њима тепам. А они воле! Ниђе везе. :Ѕ
Сад сам се сетила једне дедине приче. Била је то нека слава, Свети Сава ако се лепо сећам. Матори сеоски ''интелектуалци'' су заузели дуг сто. Једино дериште сам била ја, остатак ''дружине'' су сачињавали фосили. Не питајте шта сам радила. Па јела! Сарме неке! И биле су добре! Но, да се ја вратим на дедину причу:
''Кад сам ја иш'о у основну школу био неки занесењак са мном у школи. Био паметан много. Тај кад се заинати, не може ни Свети Илија да га убеди у супротно! А био кликераш! Знао он добро математику, ал наљути се он на професора нешто и неће да ради ниједан писмени или контролни! Професор шта ће, остави га да полаже и овај положи са петицом! И тако у круг. Волео човек август па то ти је!'' Зачује се понеки кикот фосила, неки би да додају нешто, ал пуна им уста. А и шта би они могли да додају, никада они неће разумети тврдоглавост. За њих је тврдоглавост само када се мучиш да поједеш последње парче печења а не можеш више да дишеш. Па ти још пукну и панталоне али ти и даље једеш јер ти очи гладне. Све то под изговором ''да не увредиш домаћина''. И тако деда наставља своју причу уз одобравање пијаних очију: ''Сећам се једног писменог задатка из српског језика. Тема је била: ''У даљини видим.... '' И ти сад требаш  да наставиш шта видиш у даљини и тако. Ја се не сећам шта сам пис'о све, али ово не могу да заборавим па то ти је! Овај занесењак узме па напише тему која је гласила овако: ''У даљини видим, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину, даљину даљине.... '' И тако исписао две стране! А професор, исто неки занесењак био, да му пет! Одушевио се човек  Еееее, шта је будала чо'ек!''

Ето. Можда се кајете што сте ово читали, можда не. Као да је битно? Живот је и онако довољно бесмислен.
Letnja Oluja
Ево још једног текста о Новој години.
Не знам да ли сте синоћ ишли некуда или нисте, јесте ли били срећни или нисте, јесте ли знали ко сте или нисте, јесте ли свему томе придали значаја или нисте.
Једна бурна година је иза нас. Каква ће бити ова не знам још увек, прво морам да погледам хороскоп. Ако он каже да бити добро, онда ће бити добро! А ако прорекне другачије, онда можете само да плачете. Ко вам крив што сте рођени у погрешном периоду?! Мајка и отац? :D
Но, нисам намеравала да славим то ''специјално вече''. Али испало је како је испало. Ова моја говеда нису била та која су утицала на моју одлуку. Мене је немогуће наговорити на нешто. Сама сам решила да попустим бар једном у животу. Умало да ипак не одем: карте су биле распродате. Међутим, неко ми је набавио број организатора па сам извукла за себе једну.
Дође и тај дан, проводим га мрзовољно. Нисам имала ни времена ни воље да купујем нову гардеробу, а још више ме смара помисао претраживања ормана. Смислила сам лак начин. Да претражим својих 600 слика на фејсбуку не бих ли се сетила неке затурене хаљине! Имала сам среће. Дивна хаљина коју сам само једном обукла је била неким чудом чиста и чекала је само мене! То ме је орасположило па сам решила да се лепо средим. И средила сам се! Хихи.
Нећу сад много да тупим о самој вечери. Било је дивно!
Тела су пила, тела су се њихала, тела су се смејала, тела су се грлила, тела су се љубила.
Aко неког интересује, биће слика на фејсбуку, највероватније сутра. :D
Ал ми је лепа коса!
И тако кренемо ти ми, тетурајући се наравно, градом па где стигнемо, стигнемо. Одемо у неки кафић, наручимо по пиће и ја схватим да ми нема торбице са парама и личном картом. :( Кад некоме сад то споменем каже: ''Ал је теби било лудо!!!'' Хихихихих :D
Е вала, мени у том тренутку није било лудо! Прво сам једно пола сата тражила, савијала се, тртила се ту и тамо. Али нигде торбице! Паре бих преболела, али личну карту! :О Па то је цео процес да се вади опет! Прво се пријављује нестанак, па се онда чека нека потврда, па заказивање. Е, то је траума!
И тако сам ускоро отишла својој кући да успоставим контролу над хаосом који је владао у глави.
Сад ћете ви рећи: ''Ето још једног доказа да ништа није савршено! После дивне вечери је морало да се деси нешто да је поквари!''
Е па није! Данас ми се јавила девојка да је нашла синоћ моју торбицу и да је лична карта код ње!
Срећна Нова година! 
Будите ми добри и срећни и шашави и све, и да ја будем успешна и паметна и тако даље и да пишем и да сам супер и да сте ви супер и да завршим више овај текст и све!
Махање, мај дир пипл!