Letnja Oluja

Изгледала је срећно. Била је то насмејана женица благог погледа, увек сређена и опуштена. Није се свађала никада, није ни морала. Довољно је било да га погледа, окрзне му усне прстом и окрене се. Тако окренута леђима је заповедала. И слушао ју је. Када би она говорила, звучало је једноставно и исправно. Глас јој је био мио, могло се посматрати како испуњава просторију и обузима је. Покоравала је све што дотакне, све што погледа. Покрети су јој били умерени, достајанствени, меки. Одавала је утисак крхке и невине особе којој је увек била потребна заштита.
Људи су мислили да је болешљива па да зато не излази из куће. Каткад би је виђали како у белој лаганој хаљини залива цвеће. И тада је деловала слабашно, ветар би је могао понети са собом и однети међу облаке. Дуга танка коса би вијорила као да ће побећи са беле главе, али она је и даље чврсто и пркосно стајала. Људе би испуњавала срећа кад би је неким случајем срели. Звали су је Анђела, мада никад нису сазнали њено право име. Нису много говорили о њој, себе су сматрали недостојим да говоре о таквом бићу. Међутим, њен муж није уливао поверење. Увек намрштен, вечито је ноћу одлазио и враћао се јутрима. Свирепи поглед је изазивао сумњу. Знали су да нешто са њим није у реду. Није им било јасно како је тако дивна жена живела са њим.
Једне, ни по чему посебне вечери, седела је за клавиром. Лагано је свирала неку своју мелодију. Деловало је као да се припремала за нешто. Бело лице је било ужарено, очи немирне. Ишчекивала је свог мужа. Помало је и дрхтала на помисао да треба да дође. Поглед кроз прозор ју је смирио када је угледала снег који је затрпао стазу. ''Треба му времена да се врати.'', мислила је. Соба је била топла, али је она подрхтавала. Неспретно је вртела прамен косе, трудећи се да не размишља о учињеном. ''Да ли је урадио то? Хоће ли се задржати?'', онда се стресла и рекла: ''Све ће бити у реду!'' Села је на столицу. ''Неће ваљда бити као прошли пут? Не знам како ћу поднети ако буде исто...'' Зачули су се кораци на вратима. Устала је достојанствено. Врата се отворише, и крупна силуета уђе тромо, уносећи снег са собом. Одмеравала га је не би ли јој израз лица рекао нешто. Није се обазирао на њу, скинуо је капут и окачио га. Кренуо је ка камину а она га је следила. Два лица почеше посматрати игру пламена. Дрво је пуцкетало, опирало се уништењу, али је ватра била снажнија, гмизала је и уздизала се. Полако поче да се образује пепео, и рука баци нову цепаницу у ватру. Наједном се у мраку зачу беспомоћни крик и изнурено тело клекну испред ватре. Настаде тишина, могао се чути  протест грања усмерен ка прозору. Промукли глас прошапута:
''Учинићу то опет, зар не?''
Ледени смех испуни просторију. Немилосрдне очи су засјале у мраку. 
''Да. Кад будем желела, убићеш и остале.'', рече Лилит.
Labels:
Reaktionen: 
15 Responses

  1. Nekako si naglo zavrsila... Odjednom presekla i to je to... Istina,efektivno je;ali da li bi mogla malo da mi pojasnis kraj,,,?! :$ :)


  2. Myth Says:

    Meni je ovaj kraj super. :)


  3. ТоМЦаа Says:

    Стрррава текст. Немам шта друго да кажем. Свака част!


  4. Валентина: Трудила сам се ;) Онај твој текст ме је инспирисао и она реченица: ''Ако пишете за просечног читаоца направићете просечно дело.''

    Мала сестро: Верујем да имаш фесјбук. Имаш линк мог профила лево, контактирај ме да попричамо :)

    Мит: Наравно да ти се свиђа кад је жена негативац. :Р

    Томцее: Хвала хвала :)


  5. Myth Says:

    Tako je. :P

    Volim žene sadiste. ;)


    p.s. Nisam mazohista.
    p.p.s. Valjda.


  6. poslala sam ti zahtev :) Iii da, : rekla sam efektivno - efektno* pardon xD sinoc mi se spavalo pa ne znam ni sta sa pisala :)


  7. Док четујемо, понекад ми делујеш несхватљиво али ми твоји текстови заиста помажу да те "повежем" у једну целину. Браво :)


  8. jungle queen Says:

    Ovo je neki gothic horor ili što bi se kod nas reklo: "Ispod svake Mire, 100 đavola vire." :)Veoma dobro, poetično, slikovito i inspirativno napisano!


  9. Tea de Merso Says:

    Zanimljivo, ali mi se čini da ova priča zahteva nastavak, inače sjajno napisano :)


  10. Мит: Знам.
    П.С. Јеси.
    П.П.С. Да, јеси.

    Мала сестро: Не брини, дешава се свима ;)

    Стефане: Свака част! Уметност је схватити ме. :D

    Џангл: :) Може се рећи! Хвала :*

    Теа: Драго ми је што ти се свиђа, али мислим да би било сувишно додавати било шта. Нека ваша машта доврши остатак ;)


  11. bubili Says:

    Majo, mnogo mi se svidja tekst...Po mom misljenju je jedan od najboljih do sada...:))))


  12. Nikola Says:

    U dobar dobar tekst, bravo. Volim ove istripovane priče. Bravo.


  13. SalleX Says:

    До сада мој омиљени, волим овакве крајеве, да те оставе да размишљаш!



Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.