Letnja Oluja
Лупкала је нервозно прстима по столу. Прође једна секунда. Тарам. Друга секунда. Тарам. Трећа. Тарам. Четврта....Прсти склизнуше са стола и глава клону...
Јако сунце се пробијало кроз прозор. Пржило косу која је уживала у томе. Али је њу пекао светао дан. Компјутер је био упаљен. И фејсбук. Таман је кренула да кликне на Х у горњем десном углу екрана кад стиже порука: ''Мила :*''. Била је то њена другарица из детињства. Дивно једно дерле које се одселило и отишло негде далеко. Сад је виђа ретко. Размишљајући да ли да одговори на поруку или да ипак само изађе, уочила је поред тацну са преврнутом шољом на њој. Није могла да се сети кад је то окретала шољу и да ли је шоља уопште њена. Подиже шољу из досаде и поче да је загледа. Деловала је свеже окренуто. Симболи су се превијали по шољи и очекивали да буду примећени, откривени. Запазила је голуба. Или то можда и није био голуб? Очи јој засузише од сунца, није лепо видела. Покушавала је да се сети шта представља голуб. Слободу? Или беше неку вест? Поруку од неког? ''Ма дај...'', помисли и одложи шољу. Одговориће девојци. Шта има да изгуби? И онако не зна шта ће са собом. ''Хеј :*'', искуца и оде да стави себи једну кафу. Задржала се пар минута и када се вратила имала је шта да прочита: ''Чујем да ниси баш најбоље у последње време. Али не брини све ће да се среди. Да, знам да одмахујеш главом док читаш ово. Нека. Искористи ових последњих пар тренутака да упамтиш своје лоше расположење. Да кад га се сетиш касније, цениш то што имаш. Не обазири се на зло. Оно нема везе с тобом. Ево, у овом тренутку ти пакујем пакет да пошаљем. Питаш се шта бих ја могла теби да шаљем, зар не? Срећу ти шаљем. Срећу. Очекуј је.'' И оде офлајн. Пар минута је запрепашћено посматрала речи. ''Шта ово треба да значи? Јесам ли ја луда или је она? Боже, Боже...'' Угасила је фејсбук. Колико само глупости има ту да се види! Шта све људима неће да падне на памет. Опет је погледала шољу. Није више било голуба. Сад је ту било звоно. ''Вероватно је голуб на другом крају шоље.'', помисли. Кренула је да опере шољу, и провери воду за кафу да ли се скувала. Зачу се звоно на вратима. Вода за кафу је била на ивици кључања. Ужурбано је отворила врата и стала. Запрепашћено. На вратима је стајала девојка њених година, њене висине, њених очију, њених усана. Срећна. Колико је придошлица била насмејана толико је она била изненађена. Посматрала је себе. Себе, сјајну и лепу. ''Дошла сам. Ја сам твоја срећа.'' Она само трепну. Из кухиње се чула вода како се прелива од врелине. Срећа привуче прсте уснама, пољуби их и одува ка њој. Тело се претвори у прах који је лебдео и примицао јој се великом брзином. Она се затетура од силине удара и паде....
Посвећено Радици,
другарици из детињства



Одједном подиже главу и отвори очи. Била је потпуно будна. Сада је видела добро. Усне јој се развукоше у осмех. Упознала је Срећу.
Labels: ,
Reaktionen: 
9 Responses


  1. bubili Says:

    Predivna je....:)))Svako ko tebe ima za prijatelja zna koliko je srecan...ti si moja srecna zvezda i uvek me razveselis kada sam tuzna...Volim te puno duso moja mala xD x) :****


  2. СидБарет: Шта год то значило :D
    Џангл: Хвала ;)
    Бубили: Драго ми је што то чујем! Волим и ја тебе <3 :*


  3. Нека је онда другарица никад не напусти :) Симпатични су и текст и слика :)


  4. Svetlana Says:

    Dirljiva priča.
    Lepo pišeš.
    Svaka pohvala!

    Pozdrav :)


  5. Dirljiva priča.
    Lepo pišeš.
    Svaka pohvala!

    Pozdrav :)


  6. Нека је онда другарица никад не напусти :) Симпатични су и текст и слика :)



Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.