Letnja Oluja
Обавезе, обавезе, обавезе.
Има их превише. Не стижем ништа. Ни да учим, ни да вежбам. Ал шта да се ради, гура се даље некако. Претходни дани су били крцати стресом, не морам ни да описујем колико, подочњаци су рекли своје. Да, до пола образа су стигли.
Не, немојте мислити да је ово још један депресиван текст где сам разочарана у људе, не видим смисао живота итд.  Живот је и привлачан због своје тајновитости. А највише ме теши то што увек може бити горе. Немојте се подругљиво смејати, а не. То није песимизам. То је борбеност. Колико год они наваљивали и силили, никад неће бити довољно снажни да учине последњи корак! Тај корак могу само ја учинити. А они хвала Богу то не знају. Немојте им ни рећи. ;)
Но, да се не удаљавам од теме много. Сваким даном увиђам да сам окружена идиотима најгоре врсте. Примитивним облицима живота. Амебама? Бичарима? Јадни, нису они криви. Обично све потиче од родитеља. Таква врста наслеђа се поштује и чува. О, да.
***
Прошле недеље сам била редар. Не волим ту дужност, не зато што сам лења (јесам, али небитно је сад), већ зато што ми изађу заноктице кад перем сунђер и бришем таблу нон-стоп. И то није све! Можете добити и још једну недељу редарства гратис ако лоше пријавите одсутне ученике! А хвала Богу, па мени редарство никад не прође монотоно! Ма какви! Увек имам пар ''хулигана из гимназије''. Под тим мислим на вицеве типа: Шта раде хулигани из гимназије? -Ставе фантомке па ломе креде; -Бришу таблу и кад нису редари; Пишу домаћи у свеску за школски рад итд. Овога пута су били толико несташни да су нацртали кукасти крст на табли. Ијао, која збрка. Стварно нисам знала шта прво да урадим. Некако су ме осакатили за цео живот тим чином! Имаћу трауму од редарства због тога! Шта ли сам могла да урадим са исписаном таблом, а час код разредне само што није почео? Тик-так. Тик-так. Размишљајте мало брже! Шта ли сам могла да урадим? Тик-так. Тик-так! Да обришем таблу? То је тачан одговор! И шта сам урадила? Па обрисала сам је, а пре тога приметила да свастика и није свастика јер је наопако. Много су ми напакостили, нисам спавала целу ноћ.
***
Ми као спремамо представу. Као. Ништа не стижемо. Редитељ је један дечко пар година старији   од нас. Јадан, погуби све живце због неозбиљне деце. Јесмо дебили, сви. А он је још већи што се ухватио да ради са неиживљеним идиотима. Ни лекови за смирење му не помажу. Већи лудак од мене. Мада, он је иначе нервчик, а још са нама у комбинацији може да има нервни слом. Можда га је већ имао, не знам. Најбаналније ствари мора да црта. Ко му је крив? Ово је немогућа мисија. Усред тромесечја прави представу. Дате су му три недеље за то. Треба прећи текст са ''глумцима'',  текст да им слегне, да га схвате, да проуче своје ликове, науче текст, оприроде своје реплике, изађу на сцену, ускладе реплике са ходом, попамте своје кретање по сцени, исто тако да се навикну на костиме, да увежбају на брзину да замене костим ако је то потребно и да сконцентрисано одиграју представу без прекида. Да не причам да су такозвани глумци, потпуни лаици који чак и не воле позориште, не цене глуму као уметност. Долазе ту да убију време или да би се чуло да су учествовали.
Али очекивати од нас 15-ак професионалан приступ раду? Већина не зна ни слине да обрише, а камоли да се уозбиљи и одради свој део посла. 
***
У школи је онако. Покварила сам неке оцене. Неке ће само да ми препишу са полугођа. Ове године је недељу дана раније, нико не зна да ми каже зашто. Професори оће да штрајкују, неће да штрајкују. И даље су нам часови скраћени. Ја као идем у школу. Разредна ми правда доста часова. Не сећам се да је икада толико правдала као сад. :D
Мрзи ме више да пишем, доста вам је ваљда.
Ево закључка: Надам се да ћу остати жива док не прође ова премијера. Највероватније ћу опет да се јавим кад све прође.
Немојте ме заборавити! Је л јасно?!
:*
Labels:
Reaktionen: 
7 Responses
  1. Lowlander Says:

    Добро је знати да постоје и средњошколци свесни себе, да нису сви бичари и парамецијуми. :)

    Немаш фрке, чекамо те ми. Срећно на премијери!



  2. ТоМЦаа Says:

    Ма какви бичари, волвокси, колоније... Све то треба уништити.

    Волео бих да видим особу која тебе сме да заборави. Највероватније бих је видео само једном :) Држ' се, срећнО!


  3. Sophie Says:

    Podražavam prethodne komentare :) Srećno!


  4. Myth Says:

    Ај срећно. И не буди бесна на нас бичаре. Фин смо ми народ кад мало боље погледаш. ♥


  5. Хвала људови ;) Надам се да ће да прође добро!

    Томцее, слажем се! Де сме неко мене да заборави :О
    Мит, мрш!


  6. jungle queen Says:

    Šta ti imaš protiv zelenog bičara? :D Tu si, voajerišeš nas iz prikrajka, znam ja ;)


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.