Letnja Oluja
Драги дневниче,
нисам те обавештавала о својим активностима као и пре, јер нисам баш ни имала времена. Претходни дани су ми били веома испуњени разним активностима. Могу рећи да ми недостајеш. Недостаје ми што умеш да ме саслушаш и ретко кад ми противуречиш. Ја ти се јадам, а ти јадан ћутиш и слажеш се. Шта могу више да пожелим? Него, дневниче, имам осећај да ниси био на месту на ком сам те претходни пут оставила. Да ли те је неко читао у мом одсуству? Признај, хајде. Једна особа? Само једна? Ах. Мислила сам да више људи жели да види твој садржај. Но, добро. Исправићемо то.

02.04.2011.
Субота. Премијера представе ''Бог'' по тексту Вуди Алена.
Дан је био веома леп, кренула сам на пробу око поднева, али је у међувремену почео да пада град! Након пробе, сам журила кући да не бих покисла. У 17:30 смо већ сви морали бити у позоришту да би се спремили и концентрисали. Већ у 19.00 су кабине биле празне и сви су узрујани шетали свлачионицом. Могло се видети како 6 зомбија скачу и увежбавају своју кореографију, како антички Грк по 10. пут чита текст, како мртва жена маже црвени кармин на уста и како наш луди редитељ виче: ''Зашто ово није на свом месту? Смирите се!  Не, не можеш да измениш то!''. Ја сам за то време пустила Vaya Con Dios - Nah nah nah, не бих ли опустила и себе и остале. Могу ти рећи да смо сви устрептали кад је ушла многобројна публика. Поједини глумци нису успели да се суздрже па су вирили кроз рупе на завеси, мада хвала Богу па има рупа на завесама иначе би, паметњаковићи наши, вирили из џепова. Речено нам је да је доста људи дошло и да се спремимо за почетак представе. 
Слика 1
И почело је. 
Зомби 1 и зомби 2 (ја) седимо на сцени и играмо се (слично као у приложеној фотографији). Два глумца излазе: 
-Вечито расправљамо о крају. 
-Јер је безнадежан.
-Мало је незадовољавајући.
-Незадовољавајући? Није чак ни вероватан. Кад пишеш комад фора је да почнеш од краја. Нађеш добар и јак и крај и онда пишеш уназад.
-Пробао сам то једном или двапут, и добио сам комад без почетка.
-То је апсурдно.
-Апсурдно? Шта је апсурдно? .........
Слика 2
........Представа тече даље, публика се смеје. Све иде својим током, онако како и треба да иде. У међувремену је ушао и остатак хора, почињемо да се шминкамо и тапирамо. Ми из хора огледалима зезамо публику тако што им уперимо светлост у очи. Ту примећујемо да је сала крцата људима и како смо касније сазнали било је много више људи него седишта. Дошао је и наш део када треба да одиграмо трилера. Тек ту трема почиње да нас хвата. Излазимо, и препуштамо се музици. Народ, одушевљен блене у 4 зомбија и Мајкла Џексона. На крају кореографије стајемо на своја места: '' Закуните се Грци и почујте причу о Филипидесу, робу тако мудром, тако страственом, тако уплетеном у славу Грчке.'' Почиње представа у представи.......
............Након што је Зевс пао са машине и повредио се, долази се до закључка да крај мора да се импровизује  што писац и каже из џепа. Тада, Филипидес одлучује да убије краља Едипа и постане јунак. Сви умиру на жртвенику (малој платформи кружног облика која се налази на сред сцене, види слику 1) осим 2 зомбија, писца и глумца. 
Последња сцена је иста као и почетак представе, осим што су уместо крви, на жртвенику сада тела. Дијалог глумца и писца је исти:
-Вечито расправљамо о крају. 
-Јер је безнадежан.
-Мало је незадовољавајући.
-Незадовољавајући? Није чак ни вероватан. Кад пишеш комад фора је да почнеш од краја. Нађеш добар и јак и крај и онда пишеш уназад.
-Пробао сам то једном или двапут, и добио сам комад без почетка.
-То је апсурдно.
-Апсурдно? Шта је апсурдно? 
Следи поклон и одушевљени аплауз публике. Насмејана лица вриште и тапшу. Ми задовољни собом посматрамо усхићене људе. 
Успели смо.

П.С. Издвојила сам само понеки део ове генијалне представе.
Изоставила сам много битних детаља јер
 не би имало смисла препричавати целу представу.
Ако будете икада имали прилику да је погледате, учините то. 
Препоручујем!  
Labels:
Reaktionen: 
5 Responses
  1. ТоМЦаа Says:

    Драга Олујо,

    Баш лепо што си нам се вратила са тако једним дивним искуством (осим оног дела са градом који се мени, лично, не свиђа). Ако икада будем имао прилике да одгледам вашу представу, биће ми драго да је не пропустим, јер ми звучи баш интересантно. Надам се да ћу имати прилике да вас гледам у колору, лепши је доживљај :)

    Велик поздрав! :*


  2. Myth Says:

    Ово ми се свиђа. Зомбији, антички грк, расправа о крају. Кул. :)

    Уживај, Олујо, заслужила си.


  3. Драги ТоМЦее, драго ми је што ти је драго што сам се вратила.

    Драги Митомане драго ми је што ти се свиђа. Јесам заслужила.

    Велики поздрав.


  4. jungle queen Says:

    Uvek je veći merak kad glumiš, bar meni :) Ja sad pojma nemam o čemu je predstava, ali verujem da je interesantna kad ti kažeš :)


  5. Нисам неко време био активан у блогосфери, а сада када сам се вратио имам баш доста тога за читање :) Видео сам твоје постове на ФБ-у о премијери те представе и морам да кажем да ми сам назив звучи врло интригантно. Надам се да је и представа једнако занимљива. Нажалост, често се дешава да школске представе буду осуђене на само пар приказивања иако су у њих уложени месеци труда...


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.