Letnja Oluja
У маленом, монотоном граду који се налазио у срцу једне мале државице, живео је Мали Човек. Име му је веома добро пристајало, не зато што је био низак растом, већ зато што се лепо уклапао у околину. Просечан човек. Иако није било много грађана, ретко ко га је познавао. Ако у друштву поменете Малог Човека, настала би тишина, али не она непријатна, већ би људи покушавали да се сете ко је он.  Био је уверен да и ако би починио злодело, нико на њега не би ни посумњао јер је, јелте, узоран становник. Није одобравао кратке сукње, кошуљу без кравате и високе потпетице. Носио је обичну, сиву одећу. Лако се утапао у масу и био је поносан тиме. Презирао је арогантне људе. То није сврха њиховог постојања. Они су ту да буду покорни и ненаметљиви.

Кад је био млад, највише је волео да седне на неку клупицу са друговима и коментарише људе. Свашта је видео тада, свашта је и знао. Упамтио би шта је ко када обукао, да ли је неко ишао у флекавим панталонама или му је кишобран био бушан. Посматрао је све и забављао се. И није био једини. Многи су неговали тај хоби. Оговарали би Разговарали би о некоме по цео дан и ноћ. Најинтересантнија је била разведена жена коју су разни мушкарци посећивали ноћу. Многи су ишли код ње, иако то нико није признавао. Била је изложена јавном руглу, а највише су је исмејавали управо они који су јој најчешће плакали пред прагом, молећи је да им отвори врата.
Но, вратимо се на Малог Човека. Младост је провео учећи. Није желео да брине родитеље, па је из тог разлога радио оно што се од њега очекивало. Постао је правник. Када је дошло време, оженио се јер је такав ред био. Није био амбициозан. Сматрао је да су амбициозни људи, свирепи људи јер на нечасне начине долазе до својих циљева. За њега је било незамисливо да неко постане успешан на поштен начин, јер би и сам прибегао пречицама. Зато се држао даље од искушења.
У конфликте није улазио. Није било потребе. Повиновао би се свакој наредби само да избегне љутит поглед. Рано је научио да је много лакше спустити главу и ћутати. Није био он особа без става. Напротив, његов став је био да човек треба да ради и трпи у тишини, јер је за то и рођен. Тиме се и водио целог живота. Дешавало се да га неки истакнути човек испровоцира, да му се подсмева. Није марио. Ништа га није могло нагнати да се успротиви. Једноставно није био тако научен.
Волео је мало место у коме је живео. Прилагодио се менталитету, поштовао га. Био је свестан да  живи са људима попут себе. Мада, било је и оних других које није волео. То су били људи који се истичу.  Такви су му с времена на време нарушавали мир својим необичним постојањем. Његова мисија је била да их на дискретан начин уклони. Покушавао је, али безуспешно. Није имао довољно смелости да уради нешто конкретно, нешто велико. Јер би тада био налик њима. А он није таква особа. Ааа, није!
Ускоро је његовом путу дошао крај. У тишини је мирно отишао.
Ако у друштву поменете Малог Човека, настаће тишина, јер га се нико више не сећа. 
Labels: ,
Reaktionen: 
7 Responses
  1. ТоМЦаа Says:

    Прича о ТоМЦии ван Интернета. Свака част, баш ми се свиђа!


  2. jungle queen Says:

    Uh, ti što se utapaju u mase, dobro si ih opisala, Lujo :)


  3. Dobrila Says:

    hm, malo sam, hm, onako, bez riječi.
    Sviđa mi se, odličan. Nađoh se u nekim opisima Malog a u nekim nikako ne. Valjda odatle ovi hm-ovi :D.


  4. Томцее, не лупај! Не сматрам те Малим Човеком! :Р

    Хвала Џангл!

    Добродошла Добрила! Драго ми је што се ниси потпуно пронашла. Има нас разних ;)


  5. ТоМЦаа Says:

    И не можеш, пошто си нижа за две главе :D Океј, сад видим да и нисам баш толико, припадам некој другој касти... Али одевам се сиво и обично ;)

    Превише одударам од околине.


  6. exxxperiment Says:

    Mali ljudi, mnogo ih je, na žalost


  7. Нажалост тако је, Ексксксперименту! Добродошао!


Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.