Letnja Oluja
Пробудило ме је јутарње подневно сунце. Устала сам лагано, али је организму била потребна кафа. Убрзо ју је и добио. Ушла сам мало на фејс, видела шта има и прионула на математику која ме је пријатно дочекала. Почела сам са аритметичким низом, завршила са бесконачним. Мало одморила, прешла лимес, затим и имагинарни број. Математика ме је отерала у пичку лепу материну  уз благу вртоглавицу испратила. Сад ми бројеви плешу дневном собом. Видим их свуда. А не пријају ми. Превише их је било за данас, да. Нестаните! 

Као што знате, јуче је била субота. Субота је овде главно вече за изласке. Млади људи, да не кажем деца, одевају своје најлепше рухо и шепуре се. Када овако отопли, имају прилику да седе у летњим баштама и посматрају туђе одевне комбинације. Не само што посматрају већ и коментаришу. Мушкарчине се завалиле, пију пиво и смеју се. Понека се кока са поносом осврне и упути им осмех, а оне паметније друге игноришу. Оно што знам најбоље је да је најлепше проучавати људе кад тога нису свесни. Поготово у оваквим ситуацијама. Подсмевачи постају извор подсмеха. Све се врти у круг. Можда је и моју радозналост приметило неко знатижељно око па се смеје. Нека. Очигледно свако има право на то. 
Једва чекам крај школске године. Да одем далеко, што даље од овог менталитета. Да. То ћу да урадим. Сјајан план зар не? 
Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.