Letnja Oluja
Putujući, srela sam ljude razne nacionalnosti. Neki su mislili da sam Nemica, neki da sam Engleskinja, a neki da sam Amerikanka. Kad kažem da sam Srpkinja sledeće pitanje je: ´Jesi li iz Srbije otišla kao mala ili?´Na to se nasmejem i odgovorim da ceo život živim u Srbiji.
Tad nastane trenutak čudjenja nakon čega postanem meta proučavanja. Skeniraju mi izgled, pokrete, čak i način ophodjenja. Kao da sam vanzemaljac ili tako nešto. Možda traže tragove primitizma i divljaštva na meni? Možda očekuju da svakog trenutka izvadim kalašnjikov i pobijem ih sve? Ili možda sumnjaju da sam prostitutka? ´Šta radiš ovde u Francuskoj?´ Odgovorim im da sam na odmoru, ali su i dalje zbunjeni. ´Kako si došla ovde?´ Čekaj, je l to Srbima zabranjeno da napuste Srbiju? Kakva su to pitanja? Kakav je to bojažljiv način postavljanja pitanja? Kao da se plaše moje reakcije. Jer sam Srpkinja. Jer dolazim iz zemlje koja je non-stop bila u ratovima. Najčešće pitanje je:´Kako tako dobro znaš engleski?´Halo! Imamo i mi škole! Učimo i mi engleski od 10 godine. Imamo i mi fakultete, obrazovane ljude. Nismo vandali kao što mislite! Imamo i mi internet, znamo šta su youtube, facebook i google! To što je zemlja siromašnija i u krizi, ne znači da su ljudi glupi.
A vi, dragi moji zemljaci, zapitajte se nekad što svet ima takvu sliku o nama. Možda smo im dali povoda?
Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.