Letnja Oluja
***
Пре неки дан је дошла једна девојка у учионицу да ми саопшти како ми је подрпала реченице из неког текста (претпостављам да се ради о ''Бити Србин'') за писмени задатак који је имала. Она је ученица језичког смера, а ја математичког. Избацила сам је из учионице. Мој текст да краде?! Сељанка.

***
Мој блог нема концепт. Пишем шта стигнем и кад стигнем. Можда подсећа на дневник, али то у суштини није. Или јесте? 
Писала сам као мала и онда сам престала. Не сећам се што, ваљда ме је неко обесхрабрио. 
Када сам почела да пишем за Омладински лист  у јуну 2010. године, решила сам да је најпаметније да направим блог да бих развијала свој стил. То сам урадила тек крајем септембра. Мој први пост је ''Ево мене и овде'' и с обзиром да је блог тек био направљен и да га нигде нисам ни објављивала, јако сам се изненадила кад ме је већ истог дана пронашао Стефан Јањић. Након њега се појавио Нинџа, као и Смилица, ТоМЦа, Jungle Queen ... И тако је кренуло. Почела сам да пратим блогове, као и они мене. 
Мој најпопуларнији пост до сада је ''Моћ мисли'' (Новембар 2010.). Веома је посећен јер су многи гуглали на ту тему тражећи слику. Не знам јесу ли га стварно читали
Дуго је прво место заузимао пост ''Фармерска је срећа преголема'' (Октобар 2010), али како је сама ''Фарма'' достигла неколико сезона, популарност тексту је опао. 
Изненађујуће је било када је пост ''Nowi pwawopisx'' био веома читан, јер је написан у инат данашњој деци која wowe ckada se wepo pishe. Нисам очекивала похвале за тај текст. Штавише мислила сам да ће проћи непримећен. 
Писала сам ја и фикције, није да нисам. Моје омиљене су ''Лилит'' и ''Мали Човек''. Те две приче су сјајно прошле, и многи ме памте по њима.
***
Већ неко време не могу да се наканим да напишем неки пост. Уђем на блог, посматрам га и дивим му се. Толико сам га пазила и дотеривала. Тражила одговарајући шаблон. Додавала геџете. Понекад сам објављивала и по неколико постова дневно. Било је периода кад нисам писала, али сам му се увек враћала. 

***
Имам неку глупу навику да објавим текст свуда па се тек онда сетим да га поправим. Кад једно 20 људи нагрне да га чита.
***
Волим осећај када добијем инспирацију, а не знам о чему да пишем, па пишем о првој ствари која ми падне на памет и од тога испадне сјајан текст. Након тога га објавим и жељно ишчекујем коментаре. Нон-стоп проверавам статистику да видим одакле долазе посетиоци. Често знам ко је кад ушао. <3 Манијак за контролу а?
***
Дешава се да нисам активна, а неко извуче мој стари пост и објави га свуда, па имам велики број посета. Квалитет се сам истакне. 
***

Дивно је бити члан блогосфере, зар не? <3



Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.