Letnja Oluja
Улази човек у собу пуну жена и каже: ''Добро вече зла жено.''Јавља се жена из гомиле: ''Откуд ти знаш да сам зла?''
Чудно је како се људи препознају у неким реченицама и осете се увређеним. Можда су тог дана имали лош дан, или једноставно нису способни да себи признају истину. Несвесно и сами осећају како њихов поступак и није баш похвалан, чим сматрају да треба да се одбране. 


Наиме, синоћ сам изиритирана једним твитерашем (мада је прикладније ту особу назвати спамером) објавила: ''Како је могуће да неко твитује цео дан сваких јебених 5 минута??'' Било је оних што су се сложили са мном, ретвитовали, прокоментарисали. Очекивала сам и негодовања али од особа које пратим и које мене прате. 


Стварно нисам схватила поруку кад се јавила ''зубарица''. Не знам ни ко је, ни колико твитује, ни чиме се бави, ни колико има година. Тј нисам тада знала. Одговорила ми је: ''uči nešto što mu sporo ide, recimo, ili pretražuje gigabajte radova.'' Опет ту напомињем да жену никад нисам ни пратила и да појма немам колико она твитује, на шта сам одговорила: ''Дакле тај неко је ултра залудан.'' Уследио је одговор: ''dođite mi na kafu da se upoznamo pa da mi kažete u oči.'' Испрва сам била збуњена јер не знам чему тај одбрамбени став. Са њом нисам имала контакта нити је било шта било упућено директно њој. 


Покушах то да разјасним реченицом: ''Тебе не пратим тако да нисам упућена :Р'' Али очигледно је друга страна већ била љута: ''i nećeš, dete, dok je ove glave na ramenima.'' Ту сам већ почела да се смејем. Како сад човек да одговори на овако нешто, а да буде фин? Поготово ако (већ и моји пси знају) је нисам пратила и не знам колико она дневно твитује. Сама чињеница да се она расправља са седамнаестогодишњом девојком је смешна. Покушала сам то да објасним: ''то што се проналазиш у најобичнијој прозивци (која теби и није била упућена јер не знам ко си) је знак да треба да се запиташ.'' 


То ми је одувек била енигма. Како је могуће да се увек појави с времена на време особа старија од мене минимум 20 година, која себи одузима време расправљајући се са дететом. Прво полазим од себе: мене надмудривање са млађима не интересује. Сматрам их превазиђеним. Да не причам о овако глупој ствари, као и о самом интернету. ''sine,zapitaj se do koga će sve doći tvoji tvitovi. ja pričitah šta tebi piše u profilu, a sad ti PROUČI šta piše meni. i magla.'' 


А до кога би дошли? Нисам знала да треба да пазим шта објављујем да ми се неко случајно не увреди. Сад мени није јасно је л' она схватила да сам млада и да ми се може или мисли да сам од оних матораца младих у души? Проучила сам шта пише њој. И шта онда? Шта то мења ствар? Увредила се без разлога. После је додала: ''ako misliš da umeš da budeš arogantna, preispitaj se malko :D a sad block :D''. Ето како реагују старије особе кад се неко ствааарно труди да буде фин. Зар овако банална реченица може да доведе до овако глупог исхода? Не знам да ли ова твитерашица схвата да је ово био неспоразум. Или је требало да нацртам: Жено, реченица није била упућена теби. Не познајем те. 

Толико од мене.
Дописивање је цитирано из само једног разлога. 
Да не буде после да је  ''извучено из контекста''.
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.