Letnja Oluja
Више него икад вапим за ваздухом. 
За чистим, освежавајућим ваздухом.
Овај је тежак и опоран. Гуши ме.
.
Пењем се на врхове кровова не бих ли дисала.
Али ме тамо дочекају димњаци.
Њихов мирис ме подсећа на спаљену гуму.
Не знам шта ложе.
Своје грехе?
У Свини Тоду су ложили људе. 
Ови ложе своје душе.
Зато и заудара све. 
Нико не воли мирис нечистог људског духа.
Да се случајно и сам не окаља.
Знате оно кад упијете неки мирис јер сте се нашли у близини? 
Многи се нађу у близини, али тога нису ни свесни.
Зато ја на такве кровове само свратим.
Не желим да се задржавам. 
Онда настављам за потрагом.
Надам се да ћу наићи на оног који не ложи ништа.
Тај нек се греје на струју. 
Можда је скупље, али се исплати.
И моја плућа ће бити мирна.

Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.