Letnja Oluja
Како и даље траје ова криза, све ми више боде очи немотивисаност радника услужне делатности. Сваким даном су све спорији и све безобразнији. Кад одем да купим сендвич, на истом месту где иначе купујем (радница би требало да је већ упамтила шта једем), много чекам. Настаје Slow motion: ''ААААА ШШТАААААА БЕЕЕЕШЕЕЕЕЕЕ ЖЕЕЕЛИИИШ?'', ууузиимааааа полааакооооо ћеееебааатууууу, стааааављааа листииииић зеееелеееенеее саааалаааатеее, пааааа јоооооош јееееедаааан, пааааа ондааааааа питаааааа: ''ХООООЋЕЕЕЕШ ЛИИИИ СУУУВИИИ ВРААААТ ИЛИИИИИИ ШУУУНКУУУУУ?'', кажем јој шта желим а онаааааа једвааааааа одваааајааааа јееедааан колууууут ооооод друуугоооооооог.......

Разумем да је криза, да раде на проценат, али иду из крајности у крајност. Зар муштерија није увек у праву? Не знам јесу ли чули за то, или та вест још није стигла до руралне Србије. Ако пожелим да ми стави много зелене салате, она и треба да стави много зелене салате, а не да ме гледа као да јој крадем последњи динар из руке. Ако НАГЛАСИМ да ми не греје сендвич дуго, она треба по мом захтеву да га држи и 3 секунде ако желим. 
Одем у бутик да гледам ствари, продавачице као да ће да ме поједу ако изађем из њега празних руку. Буквално ме салећу и дубе над главом док гледам нешто. Не дај Боже да џемперић спадне са офингера; ''ПА ТО ОДМАХ МОРА ДА СЕ КУПИ!'' А ако ти испадне дугме са фармерица још док их пробаш у радњи: ''КАКО СИ СМЕО ДА ГА ПОВУЧЕШ МАЛО ЈАЧЕ, ПА ТО МОРА ПОЛАКО. НЕКУЛТУРНО ДЕТЕ!''
Они су ту због мене, муштерије, а не ја због њих. Кад би то схватили, свима би било лакше.
Такво је стање да посла нема много, није ми јасно како су онда толико немотивисани. Управо због тренутне финансијске кризе, треба да се боре за радна места и да на та радна места дођу најспособнији. Само у Србији може бити обрнуто! Само су у Србији људи у толикој були, да су заборавили основна правила успешног функционисања друштва. Да би напредовали морамо да радимо. Кад би сваки радник у било којем сектору стварно обављао свој посао, не бисмо ни били ту где јесмо. Или се то у њима пробудио неки револт ка напретку? Воле немаштину? Воле да себе називају жртвама система? 
Мени је више доста. Немам стрпљења да чекам, немам стрпљења да будем фина када нису фини према мени. Али, то што ћу да им одбрусим неће променити ништа. Могу само некој јадници да упропастим дан. А може и она мени.
Хоћемо ли тако у круг или ћемо некад и да променимо нешто? 
Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.