Letnja Oluja
        Шта видиш кад се погледаш у огледало? Видиш ли себе, маску себе, огољеног себе или љуштуру себе? Старијег или незрелог себе? Испуњеног или незадовољног себе?
        Ово питање сам себи постављао много пута. Не могу ни рећи да сам га постављао себи. Постављао сам лику у огледалу и захтевао од њега да ми да одговор. Шта види тог јутра? Коју намеру наслућује? Да ли ће лице које га посматра тог дана бити одликовано том намером? Ко је он тада? Није особа од јуче. Нити је особа од јуче она од прекјуче. Сутра ће то већ бити неко трећи. Шта је урадио онај лик од јуче због којег ће данашњи бити награђен или кажњен? Како ли ће сутрашњег осудити садашњи?

         Шта је могао да ми каже прошли ја, да ме научи? Какво ми то наслеђе оставља он и са којим правом? Имам циљ. Како да остварим свој циљ ако сутрашњи ја реши да буде уморан? Хоће ли сутрашњи уопште да се сећа своје замисли? То чак није ни његова замисао него моја, а можда сам је и ја наследио од свог претходника. Како да очекујем да идеја не избледи кад се други људи боре за њу. Никада се они не могу борити са толико жара као и ум који је створио. Какав закључак да се донесе сад? Како и могу донети закључак кад ће сва наредна лица имати други став о целој замисли. И онда закључак неће бити закључак јер нема признату вредност. Али ако је идеја довољно снажна, биће присутна у наредним и наредним све док се не оствари. Да ли би стваралац био уопште задовољан изведбом његове замисли? Како и можемо знати, кад је он постојао само онај један дан. Кад упоредимо један дан са целом годином, тај један дан може деловати ништавно. Та једна особа може постојати, али ће убрзо бити заборављена. Али због једног дана може да засија цела година. Једног дана се може пробудити геније, коме други ликови заједно не могу парирати. Он ће бити за пример следећим данима и док дође време да он избледи, пробудиће се нови геније и он ће бити упамћен.
          Некад геније остане непримећен јер га лик из огледала није лепо проучио, па му је да етикету обичног. Лик из огледала није савршен. Он одређује лица, али и он је одјек особе. Није сваки лик код људи исти. Некима је лик лажан јер и сами желе да буду лажни, некима је престрог, а некима нежан. Лик из огледала изгледа као ја али није ја. Он је моја савест, учитељ, судија. Зато се обраћа њему сваког јутра. Ту је да нас упозори да ништа није непроменљиво, статично, бескрајно. Јуче, данас и сутра су променљиве. Шта им даје вредност још није познато, али се зна ко их одређује. Лик у огледалу.
           Зато свако јутро постављам исто питање:''Огледалце, огледалце реци ми ко сам данас ја.''


Labels:
Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.