Letnja Oluja

Nepromišljeno joj se raduješ, dozivaš, grabiš,
ali ona i dalje ostaje samo pojam.
Dok razmišljaš o njoj, značenje joj raste.

Radiš, jurcaš, izlaziš, spavaš...
Svaki moment ti je preokupiran,
a ona i dalje negde daleko, nedostižna,
postaje simbol nirvane.
0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja

Die Bescheidenheit wollte wieder respektiert werden
und so ist sie gewandert um sich zu finden.

In die Arme, viele nahmen sie,
und schoben sie nach der Nutzung weg.

Missbraucht, berüchtigt, erschöpft
wollte sie nur ihre Ruhe finden.

Aber, keiner wollte sie wenn sie ehrlich war,
weil ehrliche Bescheidenheit nicht gebraucht wurde.

In der modernen Realität war ihre Rolle
kalkulierte Gesichter zu maskieren und zu verschönern.

Trotz ihres langsamen Verschwindens
wurde Ihr Körper weiter konsumiert.

Für schlimmere Absichten ist nur die Schale ausreichend,
auch wenn die Bescheidenheit stirbt.


Labels: 0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
    Dani ti prolaze posmatrajući živote drugih ljudi. Ne može se reći da ti posmatraš tuđe živote, jer to nisu životi, to su samo periodične predstave upravo za ljude poput tebe. Da, lepo si pročitao. Jedan vrlo poznat, stari izraz: ''Hleba i igara'', može najbolje opisati ono u čemu ti dobrovoljno učestvuješ, dopuštajući da ti se nebitne informacije dostavljaju svakodnevno. 
0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja

Skromnost


Skromnost je želela da opet bude poštovana, 
pa je lutala pokušavajući da pronađe sebe. 

U naručje su je rado uzimali pojedinci, 
koji bi je uvek nakon korišćenja odbacili.

Zloupotrebljena, ozloglašena, izmorena,
želela je samo da nađe svoj mir.

No, iskrenu je niko nije hteo,
jer iskrena nikome nije bila potrebna.

U modernoj stvarnosti je njena uloga bila
da zamaskira i ulepša proračunata lica.

Uprkos njenom laganom iščeznuću,
njeno telo je nastavilo da se konzumira.

Za loše namere je i ljuštura dovoljna,
čak i kada skromnost umre.
0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Ko si ti?
 Sva tvoja zapažanja su subjektivna. 
To što ti misliš da je bitno u celoj situaciji
 je ono što si samo TI izdvojio kao bitno.
 Tvoja selekcija bitnih stvari 
je prouzrokovana tvojim pređašnjim iskustvima. 
Ti si sačinjen uspomenama, formiran i oblikovan. 
Svaki put kada reaguješ na nove događaje, 
reaguješ upravo tako jer te prethodna iskustva 
usmeravaju da tako reaguješ. 

Zašto smatraš da si adekvatna osoba
 da objektivno sudiš drugima,
 kad si ti samo jedan subjektivni skup pogleda na svet? 
Labels: 0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Odavno nisam našla ni vremena, ni inspiracije da napišem neki post. Iako je mi je pisanje bila strast, desio mi se život, gde nažalost pisanje pati. Ne žalim se, zadovoljna sam trenutno. Vrlo je moguće da je to i razlog mog slabog svraćanja na ovaj blog, jer je on uglavnom služio za filtriranje frustracije koja se prečesto gomilala. Manje problema - manje inspiracije? Možda. Ne želim da se potpuno predam toj misli, ipak želim da verujem da nije samo nesreća dobar motivator kreativnosti.


Draga Iva me je nominovala i postavila par pitanja na koja ću rado odgovoriti.



0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja

***

Zakoračivši u prostoriju, prodornim je pogledom prelazila preko usnulih lica, besno i neodobravajuće šibajući treptajima. Tražila je jedno određeno lice, koje nije pronašla, nakon čega su se vrata nezadovoljno za njom zatvorila, budeći sklupčane ljude na ledenom betonu.
Rekli su joj da je pronađen i da je na ovom brodu u nekoj od kabina. Ono što joj nije pravovremeno rečeno, je da kabina ima više od dvadeset i da nisu sigurni u kojoj je on tačno. Namrštena, marširala je od jedne do druge, kritikujući nesposobnost i lenjost posade. Polovinu je već proverila kad je čula neku buku pri kraju hodnika. U pokušaju bekstva je muškarac snažno odgurivao svoje tamničare. Otrgavši se, potrčao je u njenom pravcu dok su ostali pokušavali da ga savladaju. 
Osećala je da je to on. Mora biti on.
Labels: 0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Često, inspirisana nekim skorašnjim događajem, poželim da napišem tekst. Prijavim se na blogger, otvorim stranu za pisanje i stanem. Razmišljam kako da počnem, prvu rečenicu ispravljam nekoliko puta i na kraju obrišem. Onda razmislim o temi koju sam htela da obradim i shvatim da nije za blog jer je isuviše lična. Ne želim da budem toliko izložena. Ali da li je uopšte moguće pisati, a ne biti izložen? 

Ideje potiču od nas, dakle inspirisane su našim iskustvima. Dolaze, svesno ili nesvesno, od našeg duševnog stanja. Tok priče koju pišemo usmerava naša trenutna energija. Kroz pisanje izražavamo svoje stavove i emocije. Koliko god da se trudili, ostajemo subjektivni. Ako smo subjektivni, pokazujemo fragmente sebe => izlažemo se. 
Letnja Oluja


Otkako sam se preselila, moj život je dobio potpuno drugačiju crtu. Osim jezičke barijere, koja me i dan danas frustrira jer ne mogu da objasnim uvek sve što hoću rečima kojim hoću, mogla sam uočiti i sitne nesporazume koji su nastajali samo zbog različitosti naših kultura.

Nemačka je vrlo lepa zemlja. Otvorena je za strance i pre svega naviknuta na njih. Nemci su tolerantni i svoje predrasude nikad neće pokazati, iako ih kao i svi imaju.

Ovaj narod je poznat po svojoj uvek prisutnoj učtivosti. Prilikom upoznavanja nove osobe će vam svako reći ''Drago mi je što smo se upoznali.'', nakon čega slede, zbog svake sitnice: ''Hvala.'' i ''Molim lepo.''. Takođe ne postoji manjak manira ni u najužem krugu porodice. Mi bismo rekli:''Daj taj hleb.'', dok bi se tako nešto ovde smatralo bezobrazlukom. Treba reći:''Da li bi mogao, molim te, da mi dodaš hleb?''
1 Comments |
Reaktionen: