Letnja Oluja

***

Zakoračivši u prostoriju, prodornim je pogledom prelazila preko usnulih lica, besno i neodobravajuće šibajući treptajima. Tražila je jedno određeno lice, koje nije pronašla, nakon čega su se vrata nezadovoljno za njom zatvorila, budeći sklupčane ljude na ledenom betonu.
Rekli su joj da je pronađen i da je na ovom brodu u nekoj od kabina. Ono što joj nije pravovremeno rečeno, je da kabina ima više od dvadeset i da nisu sigurni u kojoj je on tačno. Namrštena, marširala je od jedne do druge, kritikujući nesposobnost i lenjost posade. Polovinu je već proverila kad je čula neku buku pri kraju hodnika. U pokušaju bekstva je muškarac snažno odgurivao svoje tamničare. Otrgavši se, potrčao je u njenom pravcu dok su ostali pokušavali da ga savladaju. 
Osećala je da je to on. Mora biti on.
Labels: 0 Comments |
Reaktionen: 
Letnja Oluja
Često, inspirisana nekim skorašnjim događajem, poželim da napišem tekst. Prijavim se na blogger, otvorim stranu za pisanje i stanem. Razmišljam kako da počnem, prvu rečenicu ispravljam nekoliko puta i na kraju obrišem. Onda razmislim o temi koju sam htela da obradim i shvatim da nije za blog jer je isuviše lična. Ne želim da budem toliko izložena. Ali da li je uopšte moguće pisati, a ne biti izložen? 

Ideje potiču od nas, dakle inspirisane su našim iskustvima. Dolaze, svesno ili nesvesno, od našeg duševnog stanja. Tok priče koju pišemo usmerava naša trenutna energija. Kroz pisanje izražavamo svoje stavove i emocije. Koliko god da se trudili, ostajemo subjektivni. Ako smo subjektivni, pokazujemo fragmente sebe => izlažemo se.