Letnja Oluja

Nepromišljeno joj se raduješ, dozivaš, grabiš,
ali ona i dalje ostaje samo pojam.
Dok razmišljaš o njoj, značenje joj raste.

Radiš, jurcaš, izlaziš, spavaš...
Svaki moment ti je preokupiran,
a ona i dalje negde daleko, nedostižna,
postaje simbol nirvane.


Frustriraš se što nemaš taj luksuz,
mada i nemaš razloga da budeš nezadovoljan.
Društveno ti je nametnuto da je sanjaš, a ne doživiš.

I onda, nakon neprestanih vetrovitih kiša i snegova dođe i taj trenutak.
Možeš da se opustiš, uživaš...
Ali kako da uživaš? Ti uživaš samo dok nešto radiš.
Ubrzo shvatiš da je dokolica dosadna.
Osećaš se beskorisno, kao da propuštaš nešto bitno.

Počinješ da razmišljaš, da se preispituješ,
ideš iz krajnosti u krajnost.
Hvala Bogu da za to obično nemaš vremena.
Ko li je predstavi tako zavodljivu kad je nepotrebna?

I tako se vratiš svom radu, zadovoljan što ne traćiš dane,
dok nakon nekih novih vetrovitih kiša i snegova opet ne rešiš da je nađeš.

Reaktionen: 
0 Responses

Постави коментар

Рејтуј пост ! Не може да шкоди.